Jedan iranski graničar je poginuo, a dvojica su ranjena u jučerašnjem oružanom sukobu sa „Talibanima“ (pokret koji je pod sankcijama UN zbog terorističke aktivnosti) na području naselja Sasuli u provinciji Sistan i Beludžstan na jugoistoku Irana. Do sukoba iranskih graničara i „Talibana“ došlo je i u jugozapadnoj avganistanskoj provinciji Nimroz.
Pucnjava na iransko-avganistanskoj granici: Rat graničara i švercera droge
Pogranični prostor između Irana i Avganistana istorijski je jako povezan i tu su se dešavali česti plemenski sukobi između, pre svega, plemenskih grupa iz Avganistana koje su bile uključene u šverc droge preko Irana pa dalje kroz Bliski istok do Evrope, kaže za Sputnjik naučni savetnik Instituta za evropske studije dr Aleksandar Gajić.
„Ta plemena u pograničnim krajevima često su učestvovala u raznim nedozvoljenim radnjama i prebacivanjima raznih nedozvoljenih roba i tu je iranska pogranična služba, ali i policija i vojska često bila uključena u pogranične sukobe sa avganskim plemenima. Tokom prethodnih decenija bio je prilično veliki broj poginulih u tim sukobima. Reč je o stotinama i desetinama poginulih u nekim od tih većih okršaja, tako da je i ovo jedan od većih u tom nizu pograničnih incidenata koji odnose živote“.
Sukob šiita i sunita
Do sukoba je dolazilo i po ideološkoj liniji, jer talibanska vlast koja je sunitska u Iranu vidi neprijateljsku imperijalnu silu koja vekovima ima uticaj na šiitsko stanovništvo koje živi na prostoru Avganistana.
Reč je, pre svega o Hazarima ali i još nekoliko manjina koje pripadaju iranskom kulturnom krugu, i u tom smislu se između Irana kao jezgra islamske revolucije šiitskog tipa, naspram talibanske, paštunsko-sunitske, stvara jedno višedecenijsko rivalstvo i nepoverenje.
Ni jedna, ni druga strana onu drugu ne doživljavaju kao ispravnu i legitimnu u svom tumačenju islama, niti pristaju da njeni podanici budu, u idejnom smislu, pod ovim drugima, tako da nije čudno da iz tog nepoverenja može doći do pograničnih incidenata i sukoba.
„Taktičko tolerisanje“ zbog zajedničkog neprijatelja – Amerikanaca
Tokom američke okupacije Avganistana, Iran i „Talibani“ su uspostavili međusobno „taktičko tolerisanje“ i savezništvo zbog zajedničkog neprijatelja. Međutim, sa odlaskom Amerikanaca i dominacijom „Talibana“ u Avganistanu, stara sektaška rivalstva unutar islamskog sveta po kulturološkoj i ideološkoj podeli u islamu se pojačavaju, ističe Gajić.
„Tu su i ti etnički odnosi zato što različite etničke grupe u Avganistanu pripadaju različitim verzijama islama. Ova paštunsko-sunitska jedna od najkomplikovanijih jer je ona u sebe integrisala i plemenski kodeks ponašanja koji je predislamski i u znatnoj meri modifikuje viđenje islama u odnosu na čak i druge sunitske verzije islama koje postoje na Bliskom i Srednjem istoku. U svakom slučaju, Iranci na Paštune i Paštuni na Irance gledaju kao na nepravoverne muslimane“.
Kina kao faktor stabilnosti
Kad je reč o uticajima velikih sila na taj region, Gajić kaže da je tu Kina već prisutna pre svega kroz svoj uticaj na Pakistan kao svog velikog saveznika. Pošto su Paštuni etnička grupa koja živi u Avganistanu i Pakistanu, Kina ima sve veći i jači uticaj i na Avganistan i na talibansku vlast.
Kina bi mogla da bude stabilizirajući faktor jer istovremeno ima dobre odnose i sa Pakistanom i talibanskim režimom u Kabulu, ali i sa Iranom. Međutim, reč je o viševekovnim rivalstvima i razlike između njih ne mogu se tako lako prevazići zato što sežu daleko.
„Iran je bio regionalni hegemon koji je kroz istoriju u nekim delovima Avganistana ovladavao tokom vekova, pa se povlačio. Jedan deo stanovništva im je kulturološki blizak, ali taj deo nije većinski. Taj antagonizam je istorijski i dubok i ne može se lako i brzo prevazići. Ali, u svakom slučaju, uticaj neke velike sile i podudarnost interesa može da doprinese relativnoj pacifikaciji odnosa između 'Talibana' i paštunskog stanovništva, i Irana kao nekog ko je ipak kulturološki i regionalni hegemon u tom šiitskom svetu u okviru islama“, zaključio je Gajić.