KULTURA

Ljubivoju Ršumoviću nagrada „Žička hrisovulja“

Nagrada „Žička hrisovulja“ za 2023. godinu dodeljena je pesniku Ljubivoju Ršumoviću za „poeziju sa kojom su uzrastali mnogi naraštaji našeg detinjeg naroda“.
Sputnik
Odluku je doneo žiri koji su činili Rade Tanasijević (u svojstvu prethodnog dobitnika), Dejan Aleksić, Miloš Milišić, Ana Gvozdenović i Dragan Hamović (predsednik).

Narodni pesnik

Ljubivoje Ršumović je, ističe žiri, koliko pesnik za decu toliko i narodni pesnik.
„Biti narodni pesnik ne znači biti pesnik za širinu i mnozinu, nego znači biti pesnik u osnovi i pesnik po dubini. U moderno doba svet detinjstva uveden je u kulturni prostor kao nova povlašćena oblast, koja upućuje da ispod kulturnih slojeva, nagomilanih i teških, još uvek obitava onaprvobitna, otkrivajuća i otkrivenjska reč, koju razumeju svi bez razlike. Svi, pa i deca i ono dečje, osnovno u nama. To je reč obnove, rekreacije, vitalnosti i vedrine. U toj reči leži impuls igre koja pokreće i bori se protiv dosade i strahote postojanja. To je reč, ako ne uvek čistote, ono bar reč čistine i istinite srdačnosti“, stoji u obrazloženju žirija.
Ršumović, smatra žiri, pripada retkim primercima primerne škrtosti na rečima:
„Jezičkom ekonomijom pogađa u srž stvari. Ne rasipa reči – a ima ih u izobilju“.

Čuva suštinu jezika

Malo ko je, ističe žiri, pokazivao toliku spretnost u baratanju ovovremskim urbanim, medijskim i tehnološkim sadržajima i postupcima, ujedno čuvajući suštinu jezika koji je poneo iz zlatiborskog zavičaja:
„Malo ko je uspeo da pomiri i zahteve unuka i zahteve dedova i da približi dva udaljena iskustvena sveta. Osluškuje Ršum i unuka Aleksu, na primer, kao što iz neznani doziva Prvog Ršuma, figuru rodonačelnika – 'Mora da je bio snažan. Bolu/Vičan. Mora da je pio/Kišnicu sa kore trešnje. Školu/Ne pohađo. Žestoko se bio...' Jezik na koji se naslanja poistovećuje sa voljenim predelima – 'Srpski jezik govori smreka na Tari/I kaćunak na Ravnoj Gori/Srpski šapuću drinski splavari/I Studenica srpski zbori'“.

Povratak zavičaju

Primećuje žiri i Ršumovićevo „neporecivo osećanje pripadnosti porodici, rodnom kraju i širem otadžbinskom okruženju koji su povezani jezikom i zajedničkim udesom.
„U tim povracima zavičaju i domu predačkom, status lepog simbola zadobija krušna mrva hleba nasušnog: 'Između nje i večnosti tanka nit / Taj beznačaj je čuva od svega zlog / Dovoljno velika da vrabac bude sit / Dovoljno mala da se nahrani Bog'. Sitna čestica tvari održava sveukupnost života“.
Priznanje, koje čine unikatna zlatopečatna povelja i ikona Preobraženja Gospodnjeg, biće uručena Ršumoviću u Žiči, na praznik Preobraženja, 19. avgusta.
Poeziji dobitnika biće posvećen zbornik radova sa kritičkog skupa koji se održava u okviru manifestacije „Žički duhovni sabor, Preobraženje 2023“.
DRUŠTVO
Ljubivoje Ršumović objavio novu knjigu
Komentar