Radovanović je rekao da je važno obratiti pažnju da li je dete popustilo u školi ili ne izlazi iz kuće, kao i da li može da kontroliše upotrebu mobilnog telefona.
„Postoje tri načina upotrebe telefona, to su: korisna, problematična i patološka upotreba koja se naziva zavisnošću od telefona. Bitno je da li dete ima kontrolu nad svojom željom i da li može da je kontroliše, kad su mala deca to je malo teže proceniti“, objasnio je Radovanović.
Telefon kao „digitalna dadilja“ i onlajn druženje
Radovanović je ukazao na preteranu upotrebu mobilnih telefona tokom putovanja i odmora, navodeći da roditelji da bi smirili nemirno dete daju mu telefon.
„Da bi dete jelo, telefon mora da bude naslonjen na čašu, jer u suprotnom neće hteti da jede. To će da stvori naviku kod deteta da sve radi sa telefonom u ruci“, rekao je Radovanović.
Radovanović je rekao da je druženje preko interneta potpuno legitiman i prihvatljiv vid druženja, ali ne i jedini.
„Ako dođe do toga da se izgubi kontrola i da se formira sindrom zavisnosti, može da se dogodi da se mesecima ili godinama ne izađe iz kuće, ali to se retko događa“, kazao je Radovanović za RTS i dodao da se roditelji često uplaše da je njihovo dete zavisno od mobilnih telefona, ali da u praksi to baš nije čest slučaj.
„Mali procenat dece će ući u problematičnu i patološku upotrebu i to je negde pet do deset procenata“, dodao je pedagog.
Da li je greška detetu oduzeti mobilni telefon?
Radovanović smatra da je greška oduzeti mobilni detetu ako je dete već formiralo problem, jer tu može doći do nekog oblika agresije, autoagresije.
Ograničenja, kako je istakao, moraju da postoje, ali i da su najbolja ona koja pokazuju sopstveni primer, kao što je da svi članovi porodice ne koriste telefon posle deset sati uveče.
Radovanović je istakao da je važno stvoriti bliskost sa svojom decom.
Kako savetuje, u komunikaciji sa decom potrebno je izbegavati opšta pitanja, kao što su: „Kako je bilo u školi?“. Umesto takvih pitanja treba voditi razgovore tako da deca stvore utisak da su roditelji zaista zainteresovani za ono što im se dešava, dodao je on.
Jasne granice moraju da postoje
Radovanović je naveo da bi odmalena trebalo krenuti sa jasnim granicama.
„Jedno je jasna granica, a drugo je zabrana. Granica je recimo da se ne može uspavljivati mobilnim telefonom. Mobilni telefon razbuđuje, luči određenu količinu dopamima", objasnio je Radovanović i dodao da deca danas ne znaju šta je neprijatnost, već rastu u anksiozne osobe sa rasutom pažnjom.
Tada, kako je naveo, nastaju krize tipa nervoze, razdražljivosti, a kod nekih ljudi koji su stvorili zavisnost može da se pojavi glavobolja.
„Ne treba nasedati kada dete plače i ne želi da razgovara. Treba prihvatiti, uzeli ste mu izvor zadovoljstva, razumite da će biti neprijatno“, rekao je Radovanović.
On je kazao da za dete može biti od velike koristi mentorski rad.
„Mentor može fenomenalno da pomogne, zato neka deca, koja su se bavila sportom, super prođu u životu jer im je trener bio mentor“, naveo je Radovanović.
On je napomenuo i da mentor može da bude i neka bliska osoba ili nastavnik koji dete priprema za takmičenje, odnosno osoba koja ima autoritet nad detetom.