REGION

Napeto u Crnoj Gori: Kome raste podrška, a ko se bori za cenzus

Predizborna kampanja za parlamentarne izbore u Crnoj Gori 11. juna nagoveštava velike promjene na političkoj sceni, a već se licitira ko će biti dobitnici izbora a koje partije neće ostvariti cenzus. Po ocjeni političkih analitičara, najviše šanse da postane vodeća politička snaga poslije izbora ima pokret Evropa sad.
Sputnik
Vesko Pejak iz NVO Alternativa ističe za Sputnjik da se turbulencija na crnogorskoj političkoj sceni koja je nastala formiranjem Pokreta Evropa sad još se ne smiruje i da Crnu Goru očekuju vrlo krupne promjene.
„Moć koju je nekad imao DPS više ne postoji. Posljednju polugu vlasti Milo Đukanović je izgubio na predsjedničkim izborima. Njegov autoritet gotovo da ne postoji više. Interesantno je da sa padom moći Đukanovića i DPS-a odlaze i neke njegove tradicionalne ‘opozicione’ partije. Umjesto da jačaju, one nestaju. Neka se građani zapitaju zašto je to tako“, kaže Pejak.

U igri i partija bivšeg ministra

On podsjeća i da su se neke koalicije poput Demokratskog fronta raspale a smatra da je velika verovatnoća da neke njegove članice, poput Pokreta za promjene na predstojećim izborima neće osvojiti dovoljan broj glasova da bi prešle cenzus.
„S druge strane, ostatak saveza sve vise gubi članove koji masovno prelaze kod Vladimira Leposavića u pokret ‘Pravda za sve!’. To je još jedan bivši ministar iz Vlade Zdravka Krivokapića koji ima veliko poštovanje Naroda“, objašnjava Pejak.
Kad je reč o URA, ovaj analitičar ukazuje da je ta partija bila ispod cenzusa zbog saradnje sa DPS-om, ali da će ih na ovim izborima spasiti Demokrate, iako su više od pola godine razvlačile svoje pristalice da protestuju protiv Vlade na čelu sa Dritanom Abazovićem.
„Očekuje se da URA ima manje poslanika, jedva dva u ovom sazivu parlamenta, pa u sledećoj Vladi neće biti nikakav faktor. Takođe, Demokrate će zbog ovog saveza imati gotovo duplo manje poslanika nego prošli put. Očekuje se takođe dalji rast pokreta Evropa sad, ali i veliki pad DPS-a. DPS je u prošlom sazivu imao 40 poslanika sa svojim satelit-partijama. Ovog puta se očekuje da DPS sa svim svojim partijama ima manje od 30 poslanika, što daje mogućnost da se bez pritiska bilo koje male partije formira Vlada. SNP neće proći cenzus, kao što neće proći cenzus ni savez Marka Milačića i Vladimira Dajkovića. Sve su to partije koje su bile vrlo bliske DF-u koji je prestao sa radom zbog svađe oko poslaničkih mjesta“, prognozira Pejak.

Koliku podršku ima Pokret Evropa sad

Novinar Mladen Stojović ističe za Sputnjik da se u Crnoj Gori prvi put u poslednjih 30 godina dešavaju izbori u kojima glavna meta napada za jednu stranu, odnosno odbrane za drugu, nije Milo Đukanović.
„Taj novitet donio nam je jačanje političke opcije koja niti je previše napadala, a nije naravno ni branila šefa bivšeg režima. Riječ je o Pokretu Evropa sad koji će, prema svim projekcijama, anketama, istraživanjima biti vodeći politički subjekt u novom ciklusu koji slijedi nakon parlamentarnih izbora 11. juna. Dakle, Evropa sad je od novonastalih stranaka i pokreta najbolje iskoristila vakuum nastao slabljenjem DPS-a“, konstatuje Stojović.
U prilog tome navodi podatke ankete koju je sprovela agencija „Redfild end Vilton stratedžis“ (Redfield & Vilton Strategies) predstavljenoj na sajtu „Jurop ilekts“ (Europe Elects) koja pokazuje da je Evropa sad sredinom aprila dostigla rekordnu podršku od 44 odsto anketiranih.
„Od tada se situacija, međutim, značajno izmijenila i vidljivo razmimoilaženje između dva lidera pokreta, predsjednika Milojka Spajića i novoizabranog šefa države Jakova Milatovića dovelo je do pada podrške PES-u. Padu je doprinio i utisak koji podgrijavaju iz konkurentskih stranaka, što javno i tajno, iznete sumnje da će PES formirati vladu sa DPS-om. Moram da priznam da su nekim potezima iz Evrope sad dali ‘goriva’ za prozivke na ovom fonu. Ako u narednim danima taj narativ bude opšteprihvaćen ili na neki način nagovješten iz Evrope sad, podrška Spajićevom pokretu u odnosu onih 44 odsto u zenitu, nakon Milatovićeve pobjede na predsjedničkim izborima, mogla bi da se prepolovi. U takvom razvoju situacije najviše bi profitirala koalicije Demokrata i URE, u manjoj mjeri i koalicija Za budućnost Crne Gore“, smatra Stojović.

Ko beleži trend rasta

Naš sagovornik ističe da je na osnovu uvida u više istraživanja koje je imao minulih dana, kao i onih objavljenih prije početka kampanje, stekao utisak da upravo Demokrate i URA, odnosno savez Za budućnost Crne Gore koji se po inerciji još „broji“ kao DF, imaju trend rasta kako odmiče kampanja.

„Na osnovu istih saznanja, dao bih grubu procjenu da će ova dva bloka osvojiti između 15 i 20 odsto glasova, dok DPS neće pasti ispod 20 odsto mada je trenutno, navodno na oko 18 odsto. Cenzus će izvjesno preći partije manjina — Bošnjačka stranka i koalicija oko Albanske alternative Nika Đeljošaja, kao i Hrvatska građanska inicijativa koja ima najlakši prolaz do jednog mandata“, navodi Stojović.

Rezultate drugih učesnika, kako dodaje, veoma teško je prognozirati jer su vidljiva velika odstupanja u projekcijama rađenim na početku kampanje i nedjelju kasnije.
„Rekao bih da će njihov učinak više da zavisi od toga kako se bude odvijala kampanja koalicije Za budućnost Crne Gore, odnosno Demokrata i URE, kao i pomenut trend pada podrške Evropi sad. Moje lično očekivanje je da će glavni gubitnik ovih izbora biti SNP, partija koja je imala trećinu ministarskih resora u aktuelnoj vladi a teško je povjerovati da može da sačuva parlamentarni status. Što se tiče Pokreta za promjene, sudbina ove partije je u rukama Nebojše Medojevića koji će morati da napravi čudo u naredne dvije nedjelje kampanje i spasi je od gubitka parlamentarnog cenzusa. U sličnom je problemu i SDP“, poručuje Stojović za Sputnjik.
REGION
Milatović pozvao na sastanak predstavnike svih učesnika parlamentarnih izbora
Komentar