Da bi se, skoro tri decenije potom, ispostavilo da je ta cena postala i daleko strašnija: najmanje 4,5 miliona žrtava u ratovima koje je Amerika pokrenula u 21. veku posle 11. septembra 2001. Takva je, naime, ”konzervativna procena” projekta ”Cena rata” uglednog američkog Univerziteta Braun iz prestižne Ajvi lige njihovih elitnih koledža.
Glad i zaraza
Što će reći da ovaj podatak nije moguće olako otpisati kao neozbiljnu teoriju zavere ili pak kao neprijateljsku, na primer, rusku propagandu; tim pre što je još jednu računicu iz istog ovog istraživanja – o dva biliona dolara potrošena na rat u Avganistanu – citirao i predsednik SAD Džo Bajden kad je pravdao američko bekstvo odatle.
Do te ”minimalne” brojke od 4,5 do 4,6 miliona žrtava američkih ratova protiv terorizma – bezmalo svojevrsni američki Holokaust s obzirom na broj stradalih, pri čemu taj broj nastradalih nastavlja da raste – istraživači sa Univerziteta Braun došli su posle 13 godina sabiranja izveštaja s terena. Oko 900 hiljada direktnih žrtava u borbama – i 7.000 ubijenih američkih vojnika i još 8.000 najamnika, neravnopravna borba, takoreći, luka i strele protiv krstarećih raketa – i bar još 3,6 do 3,7 miliona ”indirektnih smrti” od razaranja država i njihovih ekonomija, zdravstvenih sistema, gladi…
”Većina indirektnih žrtava rata posledica je neuhranjenosti i infektivnih bolesti”, ukazuje se.
Kad smo kod toga, istraživači s Brauna beleže još jedan užasan podatak: u ovom trenutku preko 7,6 miliona dece mlađe od pet godina, zbog američkih ratova, pati od akutne neuhranjenosti.
Patnju onih koji su imali tu sreću da prežive, razume se, nije moguće prebrojati i uvrstiti u ovu vrstu kalkulacije. U koju nije ubrojano ni procenjenih 38 miliona izbeglica.
Priznanje Veslija Klarka
Ove jezive brojke odnose se na Avganistan i Pakistan, Irak, Siriju, Libiju, Somaliju i Jemen. I eto podudarnosti strahovito važne za razumevanje prave prirode ovolikog smrtnog ishoda: pet od ovih 7 zemalja nalazi se na onom čuvenom spisku država koje je, posle 11. septembra, Amerika odlučila da napadne iako nisu imale veze s napadom na Njujork. O postojanju tog spiska posvedočio je direktni saučesnik u njihovim zločinima i glavni komandant njihove agresije na našu zemlju, general Vesli Klark.
Drugim rečima, ovo su ubistva s predumišljajem. Četiri i po miliona ubistava.
Ratni profiteri
Verovatno bi Madlen Olbrajt rekla da je i to cena koju je vredelo platiti. A kako i da ne bude kad je od početka ovog rata protiv terorizma i dece vrednost, na primer, ”Lokid Martina” sa 40-ak dolara po akciji skočila na preko 450 dolara; ”Nortrop Gramana” takođe; ”Dženeral Dajnamiksa” sa 38 na preko 200 dolara po akciji, ”Boinga” isto toliko. Sve u svemu, američki vojno-industrijski kompleks zaradio je lepo, od 500 do 1.000 odsto rasta za ovih dvadesetak godina. Nema zakonitogbiznis modela bilo gde u svetu koji je u stanju da donese profit kao ova njihova industrija smrti.
Svojevremeno je Ronald Regan suparničku stranu optužio da je ”imperija zla”. Ali čija je, zapravo, imperija zla? Kolika je cena tog njihovog zla? I da li je svet to napokon razumeo?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i publicista Marko Tanasković.