„Takve akcije su pokušaj širenja moći i uticaja NATO na region Crnog mora. SAD su želele da zaobiđu odredbe Konvencije iz Montrea o moreuzima (Bosfor i Dardaneli), zbog čega su vršile ogroman pritisak na Tursku. Međutim, turska Vlada se usprotivila kršenju odredbi Konvencije i otvaranju moreuza za vojne snage NATO. Zato bi ovo mogao da bude pokušaj da se proširi moć NATO na Crno more. Naravno, to je negativan faktor u pogledu bezbednosti Turske i Rusije u regionu“, objasnio je stručnjak.
Kako dodaje, ako posle drugog kruga izbora u Turskoj, koji će se održati 28. maja, „ostane na čelu države aktuelna vlast, mogao bi da se poveća broj sličnih provokacija u Crnom moru“.
„Međutim, paralelno sa tim, tursko-ruska saradnja će samo jačati“, smatra Hasan.
U prvom krugu predsedničkih izbora koji su održani u Turskoj predsednik zemlje Redžep Tajip Erdogan je osvojio 49,51 odsto glasova, a njegov suparnik, lider opozicije Kemal Kiličdaroglu – 44, 88 odsto. Drugi krug izbora održaće se 28. maja.
Ranije je saopšteno da je ukrajinska vojska pokušala da pomoću tri bespilotna čamca izvede napad na ruski brod „Ivan Hurs“ koji štiti gasovode u Crnom moru. Svi neprijateljski čamci su uništeni vatrom iz naoružanja ruskog broda na 140 kilometara severoistočno od moreuza Bosfor. Ruski brod je nastavio da ispunjava sve zadatke.
Konvencija iz Montrea usvojena je 1936. godine. Ona podrazumeva slobodu prolaska kroz moreuz za trgovačke brodove i u mirnodopsko i u ratno vreme, ali u različitim režimima.
Istovremeno, dokument ograničava boravak ratnih brodova necrnomorskih država u Crnom moru na period od tri nedelje. U vanrednim situacijama Turska ima pravo da zabrani ili ograniči prolazak vojske kroz Bosfor i Dardanele.