Tina Tarner preminula je u sredu u 83. godini posle duge bolesti u svom domu u Švajcarskoj. Tokom više od 60 godina na sceni prodala je više od 180 miliona albuma i zahvaljujući globalnoj popularnosti i brojnim nagradama stekla je titulu „kraljice rokenrola“.
Lična snaga kulturne ikone 20. veka
Cela priča o Tini Tarner dublja je od onoga što se može o njoj pročitati ili videti u filmovima u kojima je igrala. Tina Tarner je kulturna ikona druge polovine 20. veka i početka 21. u rangu sa Bili Holidej, Aretom Frenklin i Ninom Simon, kaže za Sputnjik rok kritičar Petar Peca Popović.
Pošto je prevazišla siromaštvo i sve prateće poteškoće, postala je jedna od najuspešnijih zabavljačica u industriji. Srušila je rasističke i seksističke zidove koji su dugo godina izolovali svet rok muzike i utrla je put umetnicima od Dženis Džoplin, pa na ovamo, zahvaljujući njenoj ulozi feminističke ikone i privlačnost kao žene izvođača.
„Blistala je dok god je bila na bini, a poslednji put je nastupila 2018. bez obzira što je kad je napunila 60, znači 1999. godine, rekla da odustaje. Ali ona se i kasnije pojavljivala nekoliko puta. Njene lične nevolje koje su pratile vezu sa bivšim mužem otkrile su veliku snagu i svako ko prolazi kroz očajna vremena može na njen primer da se osloni i da vidi svoj put“.
U odnosu na Tinu, današnje „dive“ su male i smešne
Peca Popović se prisetio da je Tina Tarner, kad su je pitali zašto peva rok muziku, a ne ritam i bluz ili gospel koji se najčešće povezivao sa crnim umetnicima, odgovorila da je više volela rok jer je imao tendenciju da se bavi srećnijim temama.
Tina Tarner je bila prva koja je izborila mesto personifikacije za izraz „žene u roku“ pokušavajući da nevolje i bol svoje duše prenese na jedan širi plan, ističe Popović. Sve ono što danas, a posebno kod nas, važi za izraz 'diva', ona je to učinila smešnim i malenim, jer je svojim primerom stvarno to bila.
Prva svetska zvezda u Beogradu: Tina Tarner na prekretnici
Tina Tarner je nastupila tri puta u Beogradu, a naš sagovornik bio je samo na prvom njenom koncertu 1974. kad je nastupila sa tadašnjim mužem Ajkom.
„Sačekao sam je na aerodromu jedini, nosio sam joj jednu karikaturu koju je naslikao Zoran Jovanović Jus i ona se nasmejala. Zahvaljujući tome jedini sam tad dobio intervju. Taj koncert je bio revolucionaran, njim se praktično otvorila Hala Pionir u novembru 1974. Sećam se da je u prvom redu, tri sedišta od mene sedeo Branko Pešić, gradonačelnik Beograda.“
Ekskluzivni intervju sa Tinom Tarner pamti po tome što je prvi u svetu objavio da ona više ne živi zajedno sa Ajkom. Seća se da su Tina i Ajk Tarner odseli u dva različita apartmana Hotela „Jugoslavija“, a pošto je bio i na njihovom privatnom prijemu, shvatio je o čemu se tu radi.
Tokom celog razgovora provejavala je seta Tine Tarner zbog toga što je bila zapostavljena, iako je ona je bila zvezda na bini, a Peca Popović je završio tekst rečenicom da misli da je jako zgodna kad se gleda spolja, ali da je ono što je osećala bilo drugačije od njenog izgleda.
„U Beograd je došla neposredno pošto je sa Kenom Raselom snimila svoju ulogu za film 'Tomi' grupe 'Hu' (Who). Kad je Ken Rasel snimio film za rok operu 'Tomi', ona je bila Esid Kvin i zahvaljujući toj ulozi je godinu dana kasnije dobila ulogu u 'Pobesnelom Maksu' i tako je zapravo počela i filmsku karijeru. Bila je, da se ne varamo, prva svetska zvezda koja je došla u Beograd. Dolazili su 'Blad, svet end tirs' (Blood Sweat and Tears) i 'Status kvo' (Status Quo), ali niko nije bio njenog ranga. Ajk i ona kad su došli u Beograd, to je stvarno bio veliki događaj za svet muzike kojoj sam pripadao.“