U dokumentu kog je napisao visoki međunarodni diplomata „duboko pozicioniran u proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije“, stoji da Zajednica srpskih opština neće biti ni ono što Srbija želi ni ono što Kosovo nudi, već „mešavina foruma za međuopštinsku saradnju, tela za zaštitu interesa zajednice kosovskih Srba i organa uprave sa ograničenim i zakonom uređenim poslovima“, piše „Albanijan post“.
Dokument o ZSO – Srbi kao Laponci bez Deda Mraza i irvasa
Dokument se odnosi na „slučaj Sami parlamenta u Švedskoj”, predstavničko telo naroda Sami porekla koje deluje kao institucija kulturne autonomije za taj narod. Čelnika ove institucije bira Vlada Švedske, ali na predlog Sami parlamenta.
U Švedskoj danas još živi oko 25.000 pripadnika naroda Sami koji i dalje uzgajaju 250.000 irvasa koliko ih je ostalo u Švedskoj.
Taj narod kog zovu i Laponci ili Lapi, živi na severu Norveške, Švedske, Finske i Rusije. U Norveškoj ih živi oko 40.000, u Švedskoj oko 25.000, u Finskoj oko 7.500 i u Rusiji (na poluostrvu Koli) oko 2.500. Narod ima dugu istoriju, bogatu narodnu baštinu i živi na specifičan način. Sam narod naziva sebe Saami, dok ime Laponci smatraju malo pogrdnim.
Sudeći po dokumentu, Srbima na Kosovu i Metohiji zagarantovano je da će živeti kao Laponci u Švedskoj, s tim što za razliku od svoje „severne braće“ neće gajiti Irvase, a i Deda Mraz će im ostati daleko.
Cinična, uvredljiva i besmislena ponuda
Zapad nastavlja i preko Albanaca ali i samostalno da ponižava i srpsku državu i srpski narod, a posebno deo srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji, kaže za Sputnjik bivši ministar kulture Vladan Vukosavljević.
Mi smo se malo uljuljkali u priču što se godinama vrti o nekoj Zajednici srpskih opština koja je jedan od zgodnih načina da srpske opštine sarađuju i da se formalizuje njihova saradnja, ali to je suštinski nebitno za osnovno pitanje, a to je pitanje suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji.
„Logično bi bilo da odgovorim na način kako je u toj tezi koja nam stiže postavljeno – da eventualno u Srbiji postoji Zajednica albanskih opština koja bi podsećala na prava i obaveze koje imaju Laponci u Švedskoj. A ne da srpski narod u svojoj rođenoj državi, na svojoj sopstvenoj otetoj i okupiranoj teritoriji biva izložen ponudama koje su i cinične i uvredljive i naravno, sa druge strane, i besmislene“.
„Laponski model“ –dekorativni element utehe za Srbe
Vukosavljević dodaje da su Srbi silom istorijskih okolnosti već 24 godine ugurani u jedan način razmišljanja u kome su se prosto povukli na jedan rezervni položaj u razmišljanju o svom suverenitetu.
Zato bi Srbija jednostavno morala da prekine tu iluziju zvanu pregovori u Briselu, Ohridu, sporazumi, predlozi itd. jer su u bezbroj navrata evropski zvaničnici govorili da ZSO ne može da ostvaruje nikakva posebna prava osim u skladu sa tzv. ustavom tzv. Kosova.
„Dakle, oni žele da svedu ideju o povezivanju srpskih opština u datoj, neodređenoj situaciji na jedan dekorativan momenat koji bi trebalo da posluži kao neka vrsta pravno-političke utehe za Srbe. Naravno, radi se o besmislici, o uvredljivoj politici i prema srpskoj državi i prema srpskom narodu, i mi prosto moramo da redefinišemo svoju državnu politiku i da zarad iluzije o nekakvim evrointegracijama počnemo više da vodimo računa o interesima sopstvene države i sopstvenog naroda na način kako su oni proklamovani Ustavom Republike Srbije“.
Kraj „politike ustupaka“
Slika Srba na Kosovu i Metohiji koji bi poput Laponaca u Švedskoj gajili irvase je cinična a situacija je u svojoj dubokoj istorijskoj i pravno-političkoj suštini – obrnuta, ističe Vukosavljević.
„Srbija bi trebalo da nudi albanskoj zajednici na Kosovu i Metohiji ona prava koja imaju recimo, Olandska ostrva ili Laponci, ili neka druga rešenja koja postoje u Evropi i svetu, a ne da se upušta u rasprave o tome kako i koliko bi Srbi trebalo da budu poniženi, koliko bi trebalo da budu u jednom getu ili rezervatu u okviru jedne terorističke države formirane na sopstvenoj teritoriji uz pomoć zapadnih sila. Mi bismo morali da redefinišemo svoju spoljnu politiku, politiku prema Kosovu i Metohiji i da krenemo sa potpuno drugačijeg stanovišta“.
Svet u kome živimo menja se drastično i svakodnevno i prosto moramo prekinuti sa dosovskom politikom ustupaka i videti šta su realni srpski interesi u okviru realnih, datih istorijskih tokova i nove realnosti koja nastaje u svetu.
„Naravno, sve to mora biti bazirano na našim suštinskim interesima koji su definisani Ustavom republike Srbije, odnosno njegovom preambulom“, zaključio je Vukosavljević.