Malo je evropskih zemalja sa čistim predsedničkim ili parlamentarnim sistemom. Evropske države, bilo monarhije ili republike, odlučile su se pre za mešavinu ova dva sistema. Tako Rusija i Francuska, svaka sa svojim specifičnostima, imaju mešovit predsednički sistem, u kome parlamenti biraju vlade. Srbija, na primer, ima parlamentarni sistem sa ojačanom predsedničkom funkcijom, s obzirom da se predsednik bira direktno na izborima.
Sa druge strane, „kolevka parlamentarizma“, Velika Britanija, ima parlamentarni sistem, gde se, iz redova poslanika, biraju premijer i ministri, koji su odgovorni parlamentu.
Ipak, Turska se 2017. odlučila da transformiše svoj politički sistem, iz parlamentarnog u čist predsednički, po ugledu na države sa druge strane okeana, Sjedinjene države i latinoameričke zemlje. Transformacija turskog političkog sistema počela je januara 2017, kada je parlament usvojio amandmane na ustav iz 1982, što su građani potvrdili na referendumu aprila iste godine, a projekat je u delo počeo da sprovodi sam Erdogan nakon što je trijumfovao na predsedničkim izborima 2018.
Od tada, Turska više nema vladu, već Ministarski savet, koji predsednik republike imenuje iz redova poslanika i kome predsedava. Takođe, predsednik je glavnokomandujući vojske, može da uloži veto na zakonske predloge pre nego što postanu zakon (što je podložno parlamentarnom preglasavanju), može da izdaje predsedničke ukaze o pitanjima koja se tiču izvršne vlasti, sa izuzetkom osnovnih prava, prava pojedinca i određenih političkih prava i imenuje članove kabineta i druge službenike, koji upravljaju i sprovode nacionalne zakone i politiku.