Ona je podsetila na napad na predsednika Kulturnog kluba Kristijana Pendikova u Ohridu početkom ove godine, kao i na odbijanje makedonskih vlasti da dozvole ulazak u zemlju bugarskom poslaniku u Evropskom parlamentu Andreju Kovačevu početkom maja.
Prema rečima Jotove, Skoplje ima „crne liste“ sa imenima Bugara, kojima je zabranjen ulaz u zemlju.
„Ovo je gruba provokacija protiv zajedničkih evropskih vrednosti i svega što naša zajednica gradi: jedinstvo, solidarnost, uzajamno poštovanje“, izjavila je juče Jotova.
Skoplju smeta retorika Sofije
Izjava bugarskog vicepremijera izazvala je ogorčenje kod makedonskog premijera Dimitra Kovačevskog. On je optužbe Jotove nazvao neosnovanim i uporedio retoriku Sofije prema Skoplju sa retorikom Rusije prema Ukrajini.
„Diskurs koji koristi Bugarska prema Severnoj Makedoniji, nažalost, veoma liči na diskurs koji koristi Moskva prema Kijevu. Ne treba da dopustimo da treće strane, posebno Rusija utiču, pritom u samom srcu Balkana, gde se nalazi srce Evrope“, izjavio je Kovačevski.
Bugarski predsednik Rumen Radev je odgovorio da su Bugari u Severnoj Makedoniji izloženi sistematskom zlostavljanju.
Najveća parlamentarna partija GERB nazvala je stav Kovačevskog „arogantnim i ciničnim“. Poslanik Georg Georgijev izrazio je ogorčenost zbog toga što susedi sebi „dozvoljavaju sebi“ upoređivanje Bugarske sa Rusijom. On je podsetio da je bez Bugarske pridruženje Severne Makedonije EU nemoguće.
Za sve krivi srpski i ruski agenti
Kopredsedavajući „Demokratske Bugarske“ Atanas Atanasov smatra da iza zaoštravanja odnosa među zemljama „stoje ruski i srpski agenti“.
„Treba da shvatimo da u ovoj komplikovanoj međunarodnoj situaciji ruski i srpski agenti rade sve što je neophodno kako bi zabili klin u odnose sa EU i omeli stupanje Severne Makedonije u Evropsku uniju“, izjavio je on.
Tenzije između Severne Makedonije i Bugarske traju više od dve godine, nakon što je Sofija blokirala makedonske evropske integracije zbog spora vezanog za jezik, identitet i istoriju. Bugarski veto delimično je prevaziđen prošlog leta, kada su pregovori o makedonskom članstvu u EU zvanično otvoreni, ali Bugarska i dalje uslovljava otvaranje poglavlja uključivanjem bugarske nacionalne manjine u preambulu makedonskog ustava. Međutim, za promenu ustava potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, koju vladajuća makedonska levičarska koalicija nema.