Pisaća mašina Desanke Maksimović prvi put u javnosti

Izložene su i fotografije Desanke Maksimović koje je snimio član osnivač i legatar „Adligata“ književnik Ljubivoje Ršumović i do sada nepoznata fotografija iz legata članice osnivača „Adligata“ profesorke anglistike dr Ileane Čure i Desankine prijateljice na kojoj su Desanka Maksimović, Matija Bećković i prof. Čura.

Pisaća mašina Desanke Maksimović u „Adligat“ je došla u Legatu kompozitora Žarka Petrovića (1932 – 2018), poznatog po pesmi „Sve moje jeseni su tužne“, pobednika festivala „Beogradsko proleće“, čoveka koji je za „Jugoton“ zapisao i aranžirao veliki broj starogradskih pesama i tako ih spasao od zaborava.

„U našem fondu nalazi se više od stotinu posveta ispisanih rukom Desanke Maksimović, uglavnom upućenim njenim kolegama po peru. Odlučili smo se da ovog puta prikažemo posvetu jednom od najboljih srpskih pesnika, koji nepravedno nije dovoljno prisutan u javnosti, Petru Pajiću, i izbore iz građe iz legata Ileane Čure, Žarka Petrovića, Ljubivoja Ršumovića, zato što se radi o građi, ali i ličnostima koje zaslužuju da se i o njima priča“, izjavio je Viktor Lazić, počasni predsednik „Adligata“.

Petar Pajić (1935-2017) jedan je od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka, pripada neosimbolistima, a jedno vreme je bio član žirija za nagradu „Desanka Maksimović“.

Bio je lični prijatelj slavne pesnikinje i sa njom uradio niz intervjua u kojima ona objašnjava nastanak „Krvave bajke“:

Ta pesma je, prema njenim rečima, nastala kao one prve ljubavne pesme:

„Ona zbilja nije pisana, ona se rodila, jer je imala psihičku predspremu, prvo refren da je to bilo u zemlji seljaka. To je kao aluzija na to - aha, to je bilo u onoj zemlji koja je razbojnička, koja je seljačka, a vidite to se dogodilo u toj zemlji… Sve je bilo u meni gotovo - pesma se zaista rodila i zapisana je kad sam došla do kuće. Tako sam polako zaobišla četvrt u kojoj sam stanovala kao da nosim čašu vode na dlanu da se ne bi to što se kristališe razbilo. Sakrila sam kod kuće, hvala Bogu, pesmu gde je niko nije mogao da nađe. Dolazili su agenti…“

Govorila je slavna pesnikinja Petru Pajiću i o mnogim drugim značajnim periodima svog života pa mu se poverila da voli život i da zato razmišlja o smrti:

Zadužbina Desanke Maksimović je svečanom akademijom „Iza štita poezije“ i izložbom „Moj svet“ obeležila 15. maja u Narodnoj biblioteci Srbije 125 godina od rođenja pesnikinje, a dan kasnije u Brankovini, na rođendan Desanke Maksimović, uručena je književna nagrada koja nosi njeno ime Zlati Kocić za ukupan doprinos srpskoj poeziji.