Kada je trideset sedmogodišnji Đorđe, koji je sin našeg čuvenog pisca Mihajla Pantića, čuo povike svojih komšija koji su zvali u pomoć, nije se dvoumio oko toga šta treba učiniti.
„Bio sam na terasi svog stana i video sam šta se dešava. Napolju je u opasnosti bila komšinica koja živi pored mene. Video sam njenog muža koji je dovikivao da su mu žena i dete zarobljeni u vodi. Obuo sam patike, obukao jaknu, strčao i ušao u vodu. Malo sam šetao, malo sam plivao, došao sam nekako do deteta. Odveo sam ga na sigurno. Manje-više sve je to trajalo jedan minut“, opisuje Đorđe dramu za Sputnjik.
Porodica čije dete je spasao je sada dobro i svi se nalaze u kolektivnom smeštaju gde je i većina evakuisanih građana Ćezene.
Đorđe govori kako se nije preterano bojao, budući da teren poznaje dobro i da nije previše razmišljao o tome šta se sve njemu može dogoditi.
„Iskreno da kažem nisam se preterano plašio pošto je to moj kraj, tu prolazim svaki dan i u suštini znam da je sve asfaltirano. Jedino sam malo morao da porazmislim kako ću da prođem kroz pasaž i garažu gde je vukla bujica, ali ni to nije bilo tako strašno. Nije baš kao da sam skočio u nabujalu reku. Ali, jeste bilo bujice, tu se reka izlila i imao sam malo sreće jer koliko god je bila jaka voda, u tom momentu je bila malo oslabila“, skromno govori Đorđe Pantić koji se takođe sada nalazi na bezbednom.
Očekuje se novi talas
On objašnjava da je ostatak stanovništva koji se nalazi na prizmenim spratovima evakuisan jer se očekuje još jedan talas danas u tri popodne, budući da su u planinama iznad Ćezene pojačane padavine, a da je u samom gradu kiša ovog jutra dva puta padala, doduše vrlo kratko.
Đorđe Pantić
© Sputnik / Uroš Marković
Panika koja je zavladala među stanovništvom Italije razumljiva je, navodi Đorđe, jer su kod njih elementarne nepogode poput zemljotresa mnogo češće nego kod nas, a poplave nisu nešto na šta su navikli.
Na pitanje da li će se možda vratiti u Srbiju dok se čitava situacija na smiri, Đorđe koji već pet godina živi u Italiji i radi kao kuvar, kroz osmeh govori da „nema šanse“, jer sutra mora da se vrati na posao. Za njega je ono što je učinio normalna stvar i, kako sam kaže, veruje „da bi svako iz naših krajeva isto uradio“.