On, ipak smatra, da će do nekog kompromisa doći, uprkos najavljenom protestu nezadovoljnih poljoprivrednika.
Poljoprivrednici koji su bili u vladi na razgovorima sa premijerkom Anom Brnabić su medijima preneli da nije udovoljeno njihovim zahtevima koji su ocenjeni kao veliki. Neki od njih su rekli i da nisu iznenađeni odgovorom vlade, jer za ispunjenje tih zahteva treba dosta novca.
Nerealni zahtevi
Sa tim je saglasan i Galetin koga, kako kaže, ne čudi što su razgovori kratko trajali. Po njegovom mišljenju, problem je što se poljoprivrednici nisu fokusirali na suštinske zahteve, na manji broj njih koji realno vlada može da ispuni.
Među zahtevima nekoliko udruženja poljoprivrednih proizvođača su zagarantovana otkupna cena mleka od 78 dinara po litru bez poreza na dodatu vrednost, premija za mleko od 20 dinara po litru, potpuna zabrana uvoza mleka i mlečnih proizvoda ili 10 puta veća uvozna taksa.
Zatražene su i veće subvencije i to 300 evra po hektaru, da se referentna cena ratarskih kultura izjednačeni sa onom na berzama u Budimpešti i Parizu, kao i da dizel za obradive površine bez akciza sa porezom bude 100 litara po hektaru za ratarske kulture i 300 litara po hektaru za povrtarske i voćarske kulture.
U Vladi Srbije nisu podržali zahteve poljoprivrednika koje su ocenili prevelikim
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Tražen je i regres za mlečne krave od 40.000 dinara po grlu, kao i da se ukine plaćanje naknade za odvodnjavanje.
Polovina nije u nadležnosti vlade
Osim tolikog broja zahteva, Galetin smatra da je problem što se polovina njih odnosila na ono što nije u nadležnosti vlade. Ne može država nikome da garantuje cenu, jer to ne spada u njene kompetencije, niti može da radi ono što je protivno obavezama koje je preuzela po potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom. On dodaje da su problematične odluke o uvođenju uvoznih taksi na uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Kada smo nedavno o tome doneli uredbu EU je, dodaje on, odmah reagovala, jer to nije u skladu sa SSP-om.
„Sistemski način da se taj problem reši se nalazi na sasvim drugoj strani. Ono što jeste opravdan zahtev to su povećane premije za mleko i subvencije po grlu stoke. Utoliko mislim da su ljudi koji izlaze na proteste morali neke elementrane stvari da savladaju, tipa šta država može, a šta jednostavno ne može. I fokusirati se na ono što može“, jasan je naš sagovornik.
Ne mogu ni akcize
On kaže da se država čak neće odreći ni akciza na dizel gorivo. Ona može da donese uredbe o subvencionisanju dizel goriva i da na taj način utiče na smanjenje cene goriva, ali da smanji akcize samo za poljoprivrednike to je, kako ističe, pogrešna meta. Ima nekih stvari koje država može da uradi, da poveća premije za mleko, da poveća subvencije za mlečne krave, da poveća subvencije po hektaru, precizira on. Pri tom dodaje da je zahtev od 300 evra subvencija po hektaru u ovom trneutku previše za državu.
Država sigurno nema te pare, to je definitivno, ističe Galetin, dodajući da bi po njegovoj računici istrajavanje na subvencijama od 300 evra po hektaru značilo da bi budžet samo po tom osnovu morao najmanje da bude upola veći.
Po njegovoj oceni, pitanje je koliko i od toga što je u nadležnosti države ona realno može da ostvari.
Protest poljoprivrednika je najavljen u više gradova u Srbiji
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Šta može država
„Da bi to bilo urađeno država mora da donese rebalans budžeta na osnovu kojeg će povećati agrarni budžet, što je spor proces, pogotovo u ovako „klizavoj“ političkoj situaciji. Apsolutno razumem i saučestvujem sa proizvođačima, oni su definitivno u velikom problemu, država mora da reaguje, ali da naši poljoprivredni proizvođači nađu način da se fokusiraju na neke realne stvari“, kazao je naš sagovornik.
On je, ipak, mišljenja da će se naći neki kompromis i da bi najgori scenario bio da mi definitivno zavisimo od uvoza mleka i mlečnih proizvoda.
Na pitanje šta očekuje od današnjih protesta poljoprivrednika koji su zakazani u više mesta, od Subotice, Novog Sada, Čente, Pančeva, Kovina do Kragujevca, Kruševca, Bogatića, Galetin kaže da oni dolaze u vrlo stresnom političkom trenutku i da bi neko prelazno rešenje trebalo da se nađe.