Dodik je istakao da je ponovljeni stav Ambasade SAD o imovini dokaz da je Republika Srpska u pravu kada ne želi da komunicira s onima koji na najgrublji način skrnave Dejtonski mirovni sporazum.
„Pozivajući se na član 1 Ustava, Ambasada SAD ga zlonamerno delimično citira. U tom članu se navodi: „Republika Bosna i Hercegovina, čije je zvanično ime od sada 'Bosna i Hercegovina', nastavlja svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država, sa unutrašnjom strukturom modifikovanom ovim Ustavom i sa postojećim međunarodno priznatim granicama“. Ustav je precizno definisao tu unutrašnju strukturu i kaže: „Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske“. I tu je sve jasno napisano“, naveo je Dodik na Tviteru, reagujući na saopštenje Ambasade SAD u BiH koja je navela da „državna imovina pripada državi“.
Dodik je naglasio da su pitanje imovine rešili Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH i da sva imovina na teritoriji Republike Srpske pripada isključivo Republici Srpskoj, kao što i imovina na teritoriji Federacije BiH pripada isključivo Federaciji BiH.
„O tome neće i ne može biti bilo kakve rasprave. Ukoliko neko želi da razbije BiH, onda je nepoštovanje odredaba Ustava najbolji način“, naveo je Dodik.
Dodik je istakao da Ambasada SAD u BiH nije ni pozvana niti ovlaštena od bilo koga da tumači Dejtonski mirovni sporazum, a pogotovo ne Ustav BiH, tako da njihovo mišljenje o imovini nije obavezujuće ni za koga.
„To je obično mlaćenje prazne slame, što bi rekao naš narod“, zaključio je Dodik.
Podsetimo, spor Banjaluke i Sarajeva oko državne imovine nastao je kada je Kristijan Šmit suspendovao Zakon o nepokretnostima koje se koriste za rad javnih vlasti. Prema tom zakonu, državna imovina na teritoriji Srpske pripada tom entitetu, dok iz Sarajeva smatraju drugačije, da ona pripada BiH.
Inače, imovina na teritoriji entiteta smatrala se da pripada njima, jer je tako navedeno u Dejtonskom sporazumu sve dok 2005. godine tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun nije zabranio raspolaganje državnom imovinom. Ta zabrana važi do usvajanja novog zakona kojim se uređuje pitanje koja imovina pripada kom nivou vlasti, ali takav zakon na nivou BiH nikada nije usvojen.