Desetine hiljada primata koristi se svake godine širom sveta u istraživačkim projektima i testiranjima na toksičnost. Ti eksperimenti nanose strašnu patnju životinjama koje često ubijaju na kraju ispitivanja.
Od 2002. do 2021. godine u EU je u eksperimentalne svrhe uvezeno od 218.000 do 238.000 takvih životinja. To sledi iz istraživanja koje je objavio European Journal of Wildlife Research koje takođe pokazuje da je taj biznis u poslednje dve decenije dostigao vrednost od 869 miliona dolara. Kako se navodi, dugorepi makaki majmuni su glavni objekat trgovine. Oni potiču iz jugoistočne Azije, a Mauricijus i Vijetnam su glavni izvoznici.
U Evropi i SAD se nalaze farme u kojima se makakiji drže i one su zapravo distributivni centri. U Evropskoj uniji najveći se nalazi u Španiji, u Karmalesu, selu u provinciji Taragona. Tamo kompanija Camarney SL upravlja objektom koji pripada kompaniji Noveprim koja je odgovorna za farme makaki majmuna na Mauricijusu. Ona je zapravo deo transnacionalne kompanije Charles River Laboratories koja kontroliše veći deo globalnog biznisa koji donosi godišnji prihod od preko 3,5 milijardi dolara.
„Veliku većinu makaki majmuna kompanija Camarney SL prodaje laboratorijama u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Mada, od kada je Kina prestala da izvozi makaki majmune zbog ograničenja usled pandemije, njih takođe šalju drugom dobavljaču laboratorijskih životinja u Holandiji, kompaniji R.C. Hartelust“, saopštio je predstavnik organizacije Abolition Vivisection koja osuđuje eksperimente na životinjama.
Pod pretnjom nestanka
Španija je, kao članica EU, potpisala Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore – međunarodni sporazum između Vlada čiji je cilj da se osigura da međunarodna trgovina vrstama divljih životinja i biljaka ne ugrožava opstanak vrsta.
Međutim, kako navodi britanska organizacija Action For Primates, prema podacima Međunarodnog saveza za očuvanje prirode, dugorepi makaki majmuni su ugrožena vrsta od 2022. godine.
Kako je kazala suosnivač organizacije Sara Kajt za Sputnjik, nova procena je zasnovana na stepenu eksploatacije vrste, a sve to u kombinaciji sa kontinuiranim uništavanjem njihovog staništa dovodi do smanjenja divljih populacija dugorepih makaka.
„Postoji veoma visok rizik od izumiranja makaki majmuna u divljini pošto je to vrsta primata kojima se najviše trguje i koja se najviše koristi u svrhe istraživanja i testiranja na toksičnost“, navodi Kajt.
Da li je vivisekcija opravdana?
Eksperimenti na životinjama uključuju implantaciju elektroda u mozak, uskraćivanje hrane i vode, intravensko ubrizgavanje toksičnih supstanci.
„Postoje i eksperimenti koji izgledaju kao čisti sadizam, a koji se opravdavaju kao istraživanje ponašanja. Makaki majmune muče da vide kako reaguju – na primer zamene njihovu mladunčad plišanim životinjama, stalno ih muče zmijama i paucima, uskraćuju im san i hranu“, navode iz organizacije Abolición Vivisección koja traži ukidanje vivisekcije.
Međutim, ove metode istraživanja „uživo“ zapravo su zastarele. Prediktivni modeli se mogu dobiti i korišćenjem kompjuterskih simulacija, trodimenzionalnih kultura ljudskih ćelija i čipova u organima.
„Uprkos biološkoj sličnosti, to ne znači da je efekat leka ili hemikalije isti kod obe vrste“, kaže Sara Kajt.
Kako dodaje, neprihvatljivo je što se u 21. veku i dalje nanosi toliko bola i patnje primatima i drugim životinjama u toku eksperimenata.
„Stvarna situacija je takva da je korišćenje makaki majmuna i bilo kojih drugih životinja u pokušaju da se dobiju pouzdani rezultati na ljudima potpuno beskorisno – to samo odlaže sticanje znanja koje zaista može da pomogne u razumevanju i lečenju bolesti kod ljudi“, navode predstavnici organizacije Abolición Vivisección u knjizi „Ukidanje vivisekcije“. Tu se takođe navodi da „preko 82 odsto lekova koji su testirani na životinjama ne deluju na ljude“.
Propisi EU
Da bi se izbegao „visok stres, rizik od povreda i patnja tokom hvatanja i transporta“, Evropska unija već dugi niz godina prepoznaje potrebu da se prestane sa hvatanjem životinja u divljini, dajući prednost upotrebi životinja koje su potomci onih koje su već uzgajane u zatočeništvu ili potiču iz stabilnih kolonija.
Organizacija Action For Primates podseća da je bilo predviđeno da zabrana stupi na snagu u novembru 2022. godine, ali se u drugoj studiji izvodljivosti iz aprila 2023. godine zaključuje da se to ne može postići „u budućnosti“. Sara Kajt je „izuzetno razočarana” jer je trgovina divljim primatima „praksa koja se naširoko osuđuje zbog svoje okrutnosti i patnje koju prouzrokuje”.
Organizacija „Ukidanje vivisekcije“ navodi da ne znaju zašto se ta direktiva ne realizuje, pogotovo što su 2022. godine dugorepi makaki majmuni proglašeni ugroženom vrstom. Iz organizacije ukazuju na opasne kontradikcije između dve studije izvodljivosti „jer bi to moglo da znači još jedan znak potčinjavanja lobistima za eksperimentisanje na životinjama na račun života, morala i nauke“.
„U svakom slučaju, aktuelno zakonodavstvo ne predviđa zabranu tih farmi i korišćenje primata, ali podstiče njihov uzgoj na evropskoj teritoriji. Istovremeno, te životinje se sve više koriste u laboratorijama“, zaključio je portparol organizacije.