Iako ima 77 godina, nije joj teško da svaki dan kuva za ljude bez doma koji topli obrok dobijaju u kuhinji „Verskog dobrotvornog starateljstva“ Srpske pravoslavne crkve, u Francuskoj ulici, u Beogradu.
Dolaze i oni koji imaju kuću, ali nemaju novca, nikog svog, sedaju na već postavljenu trpezu. Ovu kuću ne čine hrana i zidovi, već pre svega ljudi i velika žena u njoj - baka Nada. Radi, "leti" po kuhinji, prepoznali smo je po pesmi.
Iako se sa pesme o ocu Nikolaju začas prebaci na oštro izdavanje naređenja šta ko treba da radi, baka Nada je omiljena kuvarica korisnicima kuhinje Starateljstva, ali i drugim volonterima, pravi najbolje krofne, meke i tople, kao njena duša.
Nadina bapska molitva
Pesmom i blagosilja hranu koju sprema za ljude bez skloništa. Kad Nada naiđe, svi ustaju i pre jela prate molitvu, učestvuju, krste se.
„Ja to malo produžim, neka se poklone, neka se malo potrude za onaj tanjir hrane, neka se i oni zahvale Gospodu. Ja to blagoslovim, očitam po svome bapskom načinu, ne idem cik cak, kao sveštenstvo, ja imam svoje. Svojim rečima tražim blagoslov. Poštujem njihovo znanje, ali Gospod da i neukim, prostim. Znate koliko je ljudi, orah da mu ne uzmete iz ruke, a on, pun blagodati, molitava“.
Dok izdaje nova naređenja, šta sledeće da se radi, jer "ljudi su gladni, treba brže", priča nam da jednako poštuje učene duhovne ljude i one koji dolaze po hranu, jer ljude ne treba ceniti po izgledu, nikad ne znaš kakva ih je muka naterala da dođu, a razne su muke korisnika crkvene kuhinje. Kaže da su to obično ljudi sa malim penzijama.
"Ili oni koji su prokockali svoj život ili bili neradnici, neka mi Bog oprosti, ja tako mislim. Ili je njihov krst takav, ne znam. Neki kukaju da ne rade, jer ih boli kičma, mislim se, šta mene ne boli, ali ja idem, moram. Kad nema, ja molim Boga da mi nađe neki posao, da se krećem, jer rad je zdravlje. Kad bi znali moje dijagnoze, moje bolesti, rekli bi, da li je moguće. Ali uz milost božiju, on daje snagu i energiju, radite, ne mislite na bolest".
U danima posle Vaskrsa, svi koji dođu na ručak dobijaju i ofarbano jaje
© Sputnik / Senka Miloš
Sava koji stiže u temelj vere
U kuhinji većina volontera su ljudi u ozbiljnim godinama, ponekad da pomognu dođu studenti Teološkog fakulteta i đaci Zemunske gimnazije, naiđu i mlađe žene, ali generalno, rad mladih ruku nedostaje.
Jedne smo ipak sreli, vredne ruke Sava Vojinovića. Ima 25 godina, saradnik je u nastavi na Pravnom fakultetu u Beogradu, bavi se pravnom teorijom i filozofijom, trenutno je i na doktorskim studijama na svom, a priprema se da upiše i master na Bogoslovskom fakultetu, ima vremena i za hrišćansko milosrđe.
"Ovde govorimo o nečemu što je ipak u temelju vere, ako hoćemo da živimo to što propovedamo, ovo je minimum. Ljudima je neobično kad kažem da volontiram, većina ne zna da kuhinja postoji. Često se kritikuje naša crkva što ima premalo socijalnog rada i posvećivanja siromašnima, da je ta aktivnost svojstvenija katoličkoj crkvi. Nešto je i do manjka promocije", kaže Vojinović koji, uz sve obaveze, ovde dolazi makar jednom nedeljno.
Dođite, pomozite i sebi
Baka Nada poziva pre svega mlade da im se pridruže, da nauče da rade, ali i starije ljude, da dođu, da pomognu onima koji su unesrećeni, tako će pomoći i sebi.
Mora brzo da se radi, da se ne stvori gužva, ručak je u podne, a podela obroka za one koji ga nose kući u 13:30.
© Sputnik / Senka Miloš
"Pozivam žene, penzionere, ljude koji se osećaju sposobnim i imaju volju za rad. Da ne kukaju o pritisku, čovek je bolesniji, ako ne radi, sve ga boli. Ovde kad dođete, zaboravite na bolest, na godine, jednostavno letite, poslužujete ove ljude. Radosna sam kad dođu, kad viču, baka Nado daj ovo, daj ono, ja sam srećna", kaže baka koja sve stiže.
Iako joj je snimateljska ekipa poremetila rutinu u kuhinji i pesmu, stigla je da napeče i krofne za novinare, natrpala punu kesu, za redakciju. Ulazi nova grupa ljudi bez doma, za Sputnjik više nema vremena.