Džikićev sastav je uprkos statusu autsajdera uspeo da se plasira u finale velikom pobedom nad braniocem trofeja ekipom Tenerifa, dok je Bon iznenadio špansku Unikahu i na kraju došao do titule u evropskom takmičenju.
Džikić je tako ostao na jednom kontinentalnom trofeju osvojenom 2011. godine sa timom slovenačke Krke u takmičenju FIBA Evročelendž.
Nervoza je pojela igrače obe ekipe u prvoj četvrtini u kojoj je postignut ukupno 21 poen, a samo trećina je ostala na strani Džikićeve ekipe.
Početnih 2:0 bio je jedini trenutak u kom je Hapoel imao vođstvo, a rival je u drugoj četvrtini veoma brzo stigao do dvocifrene razlike od čak 16 poena što je bilo dovoljno za miran kraj poluvremena.
Nada za Džikićevu ekipu bila je činjenica da je uspela da spusti zaostatak na devet poena do velikog odmora kao zalet za nastavak u kojoj je minus pao samo na jedan poen (46:45).
Bon je odbio nalet Hapoela do kraja deonice, a potom se ušlo u dramatičan kvartal u kom je jerusalimski sastav jurio i jurio razliku.
Na nešto više od tri minuta do kraja sudije su donele kontroverznu odluku da ne sankcionišu potez igrača Bona Šortsa koji je laktom udario u međunožje košarkaša Hapoela Karingtona, u trenutku kada je jerusalimski tim imao zaostatak od četiri poena.
Sa šest poena prednosti posle odlične minijature Malkoma Bon je dobio i slobodna bacanja Šortsa i Vorda za povećanje razlike na dva minuta do poslednje sirene.
Iskustvo Šortsa, najkorisnijeg igrača celog takmičenja, pomoglo je arbitrima da donose odluke u korist Bona, što se pokazalo kao ključnim uz nekoliko loših napada Hapoela za konačan kraj.
Prvi nemački tim koji se okitio trofejem FIBA Lige šampiona je do istorijskog uspeha vodio Šorts, Amerikanac koji nastupa pod makedonskom zastavom sa 29 poena, dok je u Džikićevom sastavu bolji od ostalih bio Rendolf sa dva manje.