MOJA PRIČA

Kad Despot Stefan i Nikola Tesla sijaju u mraku

Srbi vole murale, jer im muralistika nije strana, sa njom su upoznati odvajkada, kroz freske. Forma je drugačija, ali ako je sagledamo u samoj biti, to je to - slika na zidu, kaže za Sputnjik Marko Ćulum. Ovaj primenjeni umetnik na zidove prenosi svoje nasleđe i srpsku istoriju, a glavni motiv mu je simbol rodnog grada, beogradski šmeker, vrabac.
Sputnik
Ćulum oplemenjuje ulice i skrivena mesta Beograda, a njegove slike krase i gradove u Holandiji i Rusiji.
Murali su često na mestima na kojima ih ne možete promašti, a sagovornik Sputnjika voli da oplemenjuje prostore kroz koje ljudi uglavnom užurbano prolaze.
Istorijsku čitanku oslikao je u prolazu zgrade u kojoj živi, a počinje od Despota Stefana Lazarevića, svetli lik u mračnom prolazu, upravo u ulici koja nosi njegovo ime. Odmah pored njega morao je da bude čovek koji nam je dao“ svetlo“.
Teslu su toliko prisvajali, prikazivali pogrdno, izlizali su čoveka i njegovo ime. Ono što je uradio za svog životnog veka je vanvremensko. Celo čovečanstvo trebalo bi da mu je zahvalno na svakoj napisanoj rečenici, da ne pričamo o patentima i naučnim postignućima. Inspiracija je staviti takvu osobu ovde, da se pojavi i njena snaga“.

Pavle i Bora bdiju nad Beogradom

Poštovanje i ljubav prema radu umetnika iz druge branše, i prema samoj umetnosti, Ćulum je pokazao slikajući naše glumačke legende. Njegov Gaga Nikolić - Urke, osvanuo je blizu mesta gde čuveni glumac živeo, na Crvenom Krstu.
Dve legende postavio je na vrh svoje zgrade, Pavla Vuisića i Boru Todorovića. Morao je, kaže, iako će ih malo ko videti.
„Proživljavali smo naše živote zajedno sa njima na malim ekranima i pozorišnim daskama. Prenosili su nam momente iz naših života, prikazivali su nas same u raznim oblicima i formama. Oni su naši duhovi, duhovi ovog naroda, samim tim što su imali priliku da kroz toliko različitih uloga odigraju našu suštinu, zato treba da budu tu, da bdiju nad nama“.
Dragan Nikolić kao Urke, nalazi se u blizini mesta gde je glumac živeo, na Crvenom krstu u Beogradu.

Gradski mangup, kao vrabac

Na Akademiju primenjenih umetnosti otišao je iz umetničke porodice, a odrastanje u hip-hop kulturi usmerilo ga je na zidno slikarstvo. Markova majka je istoričar umetnosti i slikar, radila je i kao ilustrator za decu, a otac, pored toga što je umetnik, bio je poznati beogradski golubar. Ljudav prema pticama u velikoj meri je odredila rad Marka Ćuluma, o njima zna sve.
Iako na zidove prenosi sve male ptice koje žive u Beogradu, jedna ima posebno mesto. Ko voli vrapca, voli, oseća i poznaje grad. Vrabac je šmeker, kao i Beograd.
„Plemenita baraba, gradski mangup, on je svuda prisutan, ali sve onako gospodski, nikad neće nešto da naruši. Rođen sam ovde, ovde sam čitav život, pokušavam da prenesem nešto što je moje nasleđe, odakle potičem gde pripadam. Mangupsko – gospodski pokušavam da ga predstavim drugima pokušavajući da, ne pokušavajući da ga nametnem, već da podsetim na nešto što u biti jeste, kako bi trebalo biti zapravo“.
Vrabac - simbol Beograda i umetničkog rada Marka Ćuluma

Živi od murala

Marko Ćulum jedan je od retkih umetnika koji živi od murala, ljudi žele da ih imaju i u kući ili radnom prostoru, a posebno neobične slike najcenjenijih srpskih glumaca. Njih radi u posebnoj tehnici, grafički, digitalno se štampaju na pamučnom papiru.
Pored klasične muralistike, bavi se i klasičnim grafičkim dizajnom, radi za brojne agencije, voli i digitalni rad, ilustracije, uređuje i enterijere. Uz sve to, uvek se vraća u temelj, crta i slika na platnu.
„Prijatelj me pita, čime bi sve mogao da radiš, kažem, daj mi štap i malo peska i ja ću nešto nacrtati“
Gotovo uvek radi na više projekata istovremeno, za Sputnjik, posle duge pauze, najavljuje novu izložbu, a medij ostaje iznenađenje za sve.
U okviru "Meeting of styles Russia" festivala Ćulum je oslikao jedan zid u Smolensku
Komentar