Organizacija CSGS ima više od 50 godina iskustva u borbi protiv terorizma, kriminala, trgovine ljudima, organima i šverca droge, a sarađuje sa policijskim službama više od 30 zemalja i Interpolom. Njihova besplatna aplikacija omogućava anonimnu prijavu počinilaca krivičnih dela iz bilo koje zemlje sveta koja je umrežena sa sistemom.
Predsednik organizacije Džon Lamb i potpredsednik Džejms Fuda sastaju se sa srpskim zvaničnicima, predstavnicima nevladinih organizacija i lokalnim partnerima.
U okviru programa CSGS razvili smo besplatnu aplikaciju preko koje je moguće anonimno prijaviti počinioce krivičnih dela, uključujući i osobe koje planiraju masovne pucnjave, kao što su dve tragedije koje su nedavno pogodile Srbiju i zbog čega izražavamo neizmernu žalost, navodi se u saopštenju organizacije.
Aplikacija za anonimnu prijavu kriminala
© Sputnik / Milica Trklja / Aplikacija za anonimnu prijavu kriminala
Balkanska pravila
Izvršni direktor „Krajm stopersa“ zadužen za region Balkana, Vlado Jovović smatra da prepreku u radu aplikacije u Srbiji, između ostalog, predstavlja i mentatlitetska razlika između Amerike gde je aplikacija razvijena i gde se aktivno koristi i domaćeg prostora gde se, po njegovom mišljenju, još ne shvataju ozbiljno bezbednosni trendovi, ali i ne prihvata mišljenje da je „bezbednost iznad nekih prava“.
Ta aplikacija postoji od ranije i mogli ste da prijavite CSGS-u potencijalne opasnosti. Međutim, to nije naišlo na predusretljivost kod nas, barem ne u Republici Srpskoj, u BiH, pa čak ni u Srbiji, govori Jovović za Sputnjik.
Novčana nagrada za prijavljivača
Iako postoji nagrada u iznosu od 1000 dolara za onog ko prijavljuje, naravno, ukoliko se utvrdi da je prijava bila važeća, a protiv prijavljenog se podigne optužnica, njeno korišćenje je ostalo na nivou statističke greške. Od 2017. kada je organizacija „Krajm stopersa“ omogućila korišćenje svoje aplikacije u Srbiji i regionu, pa do danas, iskorišćena je svega 10-15 puta, navodi Jovović koji je svojevremeno organizovao konferenciju „Krajm stopersa“ u Banjaluci kojoj su prisustvovali ljudi iz Srbije, iz policijskih organizacija Hrvatske, Makedonije i drugih zemalja regiona.
Aplikacija za anonimnu prijavu kriminala
© Sputnik / Milica Trklja / Aplikacija za anonimnu prijavu kriminala
Sam proces prijavljivanja je vrlo jednostavan: Pojedinac može da prijavi zločin ili nameru da do njega dođe na bilo kom jeziku, na bilo kom mestu i u bilo kojoj državi. Kada prijava ode u sedište „Krajm stopersa“, vraća se nadležnim institucijama u državi prijave, nakon čega one deluju u skladu sa sopstvenim zakonima.
Moguće i zloupotrebe
Postoji i mogućnost zloupotrebe u smislu lažnog prijavljivanja, a Jovović napominje da je procedura u tom slučaju ista kao i prilikom prijavljivanja „uživo“.
Takve vrste zloupotreba je nemoguće sprečiti. Imate vrlo jednostavan princip koji važi i kada je policija u pitanju. Kada imate prijavu za neko delo, vi upozorite onoga ko to prijavljuje da je lažno prijavljivanje kažnjivo, govori Jovović i napominje da „svoje pravo ne možemo graditi na tuđi račun“.
Sve je počelo sa migrantskom krizom
Iz CSGS-a navode da je tzv. balkanska ruta „najozloglašeniji autoput transnacionalnog kriminala na svetu“, a da je kao takva prvi put privukla poglede svetske javnosti kada su hiljade izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana odlučile da njom dođu do željenih destinacija srednje i zapadne Evrope.
Migranti
© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVIC
Tri godine nakon što je Srbija uvrštena u „društvo“ zemalja koje spadaju u domen CSGS-a za sprečavanje kriminala, delegacija Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u Sijetlu posetila je čelnike organizacije radi daljeg planiranja i koordinacije.