Priča nam ovo, još u šoku, Vladanka Pavlović iz sela Dubona kod Mladenovca, u kome je masovni ubica U.B. ubio troje mladih ljudi, nakon što je pokosio petoro u susednom selu.
Prizori kao iz horor filma
U centru sela slika kao iz horor filma. Mladić koga su svi poznavali, nakon što je pucao na mestu okupljanja mladih u Malom Orašju, zaustavio se u Duboni.
Na klupici ispred škole „Momčilo Živoinović“ sedelo je troje mladih. Sve ih je pokosio. Pucnje je nešto posle 22 i 30 čula Vladanka Pavlović, došla je do prozora.
„Kola sam videla kad su išla polako, on je pucao, nenormalno. Ne znam šta da kažem, žalosno je, ne mogu da pričam, teško mi je, ja sam šećeraš, ne mogu ovo da izdržim. Tamo u Beogradu bilo svašta, pa evo i kod nas. To se nije desilo, ne pamtim, ja imama 74 godine, ovo ne znam. Nezapamćeno“, kaže baka Vladanka koja ne može da zaustavi suze.
Dodaje da mladića koji je pucao nije poznavla. Šta mu se desilo, ne može da shvati, jer poznaje njegovog oca.
Preko puta mesta zločina, kod seoske prodavnice skamenjen stoji Stefan Marković. Bio je na mestu ubistva nekoliko minuta pre nego što je U.B. otvorio vatru na policajca, njegovu sestru i prijatelja. Srećom je, kaže, otišao kući da večera. Jedan od ubijenih mladića je njegov rođak. Ubicu je poznavao.
„Nije delovao da je problematičan, nije se družio ovde ni sa kim nešto preterano. Javi se kulturno, porazgovara, nije delovao kao problematičan lik. Sve sam ih poznavao, on živi petsto metara od moje kuće, sve koji su ubijeni, koji su ranjeni, sve ih poznajem. Kristina i Milan, to su mi baš drugari, a ubijeni Dalibor mi je rođak. I Nemanja iz Orašja mi je rođak. Ovo je katastrofa“.
Marković dodje da je ubrzo posle pucnjave sve bilo blokirano, selo je vrvelo od policije. Zabarikadirani u kućama, pratili su razvoj događaja preko medija, ali on je ipak otišao do komšinice koja je bila sama.
Policijski forenzičar obeležava dokazni materijal na mestu pucnjave u selu Dubona kod Mladenovca
© Sputnik / Lola Đorđević
„Bila je potrešena, ubijen je sin njene rođene sestre. Čula je da je ubijen, kažem, Jelo nije, samo je ranjen, da se smiri žena, ali džaba, poginuli su...“.
Nije bilo sna ni za koga u selu, ako nisu u srodstvu, poznavali su žrtve. Osmoro mladih života je ugašeno, najmlađa žrtva imala je 15 godina.
Svi su iznenađeni brzom akcijom policije, ubica je odlično poznavao teren, ne čudi ih da je stigao skoro do Kragujevca. Ovaj mladić je i iz kuće pratio poteru.
„Čuli smo stric i ja jedno tri rafala u ovom delu dole, Reka se zove, tu je pobegao, tu je šuma. Tu je noćas išla policija, leteo je i helikopter, čula se pojedinačna paljba“.
"I unuka mi od sinovca pokosi. Godine su mi velike, kako li sam ovo dočekao", kaže kroz suze deda Mijailo.
© Sputnik / Lola Đorđević
Sveće i liturgija
U Donjem Orašju i Duboni meštani uglavnom šapuću, čuju se samo reporterske ekipe. Svešenik je otvorio crkvu kako bi se palile sveće za pokoj duše pobijenih, ali i za ranjenje koji se bore za život. Sve molitve sada su za njih, pozvao je narod na liturgiju.
Sveću je zapalio i deda Mijailo Mladenović, našli smo ga pored škole ispred koje su ugašena tri života. Sve ih je poznavao, ne može da shvati da mlade, koji su mu bili prve komšije, nikada više neće videti.
„Ovo je moja kuća, odmah iza škole, bio sam legao, pucnjava jaka, jaka pucnjava, vidim da je blizu. Moj unuk dođe, reko, Dragane, ko to puca. Kaže, ne pitaj, ima i mrtvih. I ništa mi dalje nije reko. Ja sam odma dotrčao tu, već je bilo naroda, milicije, čuda. Šta da radiš, nema se kud i to ti je“, kaže kroz suze.
Čuo je da je ubica uhapšen, ali dodaje, to sada ništa promeniti neće:
„I unuka mi od sinovca pokosi, umro je u Hitnoj u Mladenovcu. Di ćemo i šta ćemo, ne znam. Tog dečaka znam, šta je to, ovo da uradi, kuku lele, ne mogu ni da pričam. Godine su mi velike, kako li sam ovo dočekao“.
Sveće za pokoj duša stradale dece u seoskoj crkvi Svetog Simenona
© Sputnik / Lola Đorđević