DRUŠTVO

Kako pomoći deci koja su gledala strašan zločin?

Srbija ima poseban tim od dvadeset psihologa i nekoliko pedagoga koji su obučeni da postupaju u kriznim situacijama i trebalo bi ga poslati u školu "Vladislav Ribnikar". Postoji jasna procedura šta se radi kako bi se pomoglo deci da iz ove stravične tragedije izađu sa što manje posledica. Ovakvi timovi sada su potrebni svakoj školi u zemlji.
Sputnik
Ovo za Sutnjik kaže školski psiholog sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom Biljana Lajović i dodaje:
"Ministarstvo prosvete je 2014. godine napravilo Priručnik za psihološke krizne intervencije u obrazovno - vaspitnim ustanovama, treba ga iskoristiti u ovoj strašnoj krizi".
Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je u cilju podrške porodicama stradalih, nastavnicima i učenicima kojima je potrebna psihološka pomoć i podrška, otvorio dve telefonske linije: 063 8681757 i 063 8682217.
Međutim, Lajovićeva, koja je deo radnog veka provela i u najvišem telu koje se bavi obrazovanjem u Srbiji, podseća da je deci iz "Ribnikara" i njihovim roditeljima neohodna direktna podrška. Ministarstvo prosvete može da okupi specijalni tim koji je edukovan zbog različitih kriznih situacija.
"Desilo se da je nastavnik umro na sred časa, imali smo situaciju da se dete obesilo, van škole, ali njihov učenik. Imali smo razne dramatične situacije. Tada su napravljeni timovi, obučeni su ljudi da primenjuju elementarne procedure vezane za krizne situacije.
Ovaj školski psiholog dodaje da u Priručniku Ministarstva prosvete za hitne psihološke intervencije tačno piše šta treba da se radi sa decom, da je jasno objašnjeno koji su koraci u postupanju u svakoj situaciji. Ona ističe da pre svega, sa svom decom mora da se razgovara, sa svakim detetom u školi.

"Mora da se govori o osećanjima, ne sme ništa da se stavlja pod tepih. Takođe, treba da se raspolaže tačnim informacijama, jer kada nih nema, šire se glasine. Treba da se vidi ko može u toj psihološkoj prvoj pomoći da bude dovoljno ojačan da može da se vrati u takozvano normalno funkcionisanje. A onda se oni koji ne mogu, koji su ozbiljno traumatizovani, šalju po dalju pomoć različitih struka, psihijatara ili psihoterapeuta".

Tragedija pogodila svu decu

Ona dodaje da ova tragedija ne pogađa samo decu iz škole u kojoj su se dogodila ubistva, pogađa svu našu decu i zato je važno da narednih dana obratimo posebnu pažnju na njih.
"To bi trebalo da bude procedura koja može da se napravi u svakoj školi, jer imamo problem, ne samo sa "Ribnikarom", već koliko čujem ima dece koja su uznemirena, roditelja koji su više uznemireni, koji se boje šta će biti, kako će biti. Mora da se reaguje, ne samo u školi gde se tragedija desila, već i u ostalim školama", apeluje Lajovićeva.
Ona dodaje da o ovoj stravičnoj tragediji svi roditelji treba da razgovaraju sa svom decom. Tema je jako važna, pa ističe da ne treba da mi pričamo o sebi i savetujemo, treba pre svega pitati decu kako se osećaju.

"Pitajte ih, šta ti je prolazilo kroz glavu kad se to desilo, neka budu rečenice kojima otvaramo razgovor sa detetom, da čujemo šta dete misli. Kada nam iskazuje svoja osećanja, nikako ne govoriti "nemoj da se bojiš", "nije to ništa", "to se dešava", rečenice kojima se minimizira njegov strah ili panika. Ni jedno osećanje deteta vezano za ovu strahotu ne sme da se negira, da se kaže, "ma dobro, to će proći", nego da se bude strpljiv", savetuje ovaj stručnjak.

Škola sada ima samo jedan zadatak

Ona dodaje da postoje deca koja sad neće imati nikakvu reakciju, ali za nekoliko dana hoće. Zato treba obratiti pažnju na to da li dete spava, da li se noću budi, da li ga je strah.
Lajovićeva dodaje da obavezno ovih dana svaki roditelj u Srbiji mora da nađe vremena za neku zajedničku aktivnost, da se približi svom detetu. Ako primetite problem i škola obavezno treba da zna.
"Škola treba da stavi u drugi plan sve ostalo, da prioritet bude kako da se deca oslobode strašnog stresa u kome su se našla, u suprotnom bi mogla imati ozbiljne posledice", zaključuje Lajovićeva.
DRUŠTVO
Otvorene telefonske linije za podršku porodicama ubijenih, nastavnicima i učenicima
Komentar