"Mora da se govori o osećanjima, ne sme ništa da se stavlja pod tepih. Takođe, treba da se raspolaže tačnim informacijama, jer kada nih nema, šire se glasine. Treba da se vidi ko može u toj psihološkoj prvoj pomoći da bude dovoljno ojačan da može da se vrati u takozvano normalno funkcionisanje. A onda se oni koji ne mogu, koji su ozbiljno traumatizovani, šalju po dalju pomoć različitih struka, psihijatara ili psihoterapeuta".
Tragedija pogodila svu decu
"Pitajte ih, šta ti je prolazilo kroz glavu kad se to desilo, neka budu rečenice kojima otvaramo razgovor sa detetom, da čujemo šta dete misli. Kada nam iskazuje svoja osećanja, nikako ne govoriti "nemoj da se bojiš", "nije to ništa", "to se dešava", rečenice kojima se minimizira njegov strah ili panika. Ni jedno osećanje deteta vezano za ovu strahotu ne sme da se negira, da se kaže, "ma dobro, to će proći", nego da se bude strpljiv", savetuje ovaj stručnjak.