Prognoze ruskih eksperata su različite - dok jedini ne isključuju mogućnost napada na Pridnjestrovlje u slučaju da ukrajinska kontraofanziva u zoni specijalne vojne operacije propadne, drugi tvrde da do toga neće doći, jer će se tada u očima svetske javnosti dokazati da „Ukrajina nije žrtva, već agresor“.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da „preko Pridnjestrovlja vodi direktan put ka nuklearnom ratu“.
Ako do napada na Pridnjestrovlje dođe to bi izazvalo reakciju Moskve. Moldavski političar i deputat Bogdan Cirdja ne isključuje mogućnost da bi usledio napad na centre odlučivanja u Kijevu. Konkretne mete bi mogle biti bezbednosne agencije, Vrhovna rada, administracija ukrajinskog predsednika i slične institucije, kaže on.
„Plašim se da ne odem predaleko, ali u ovom slučaju može doći i do napada na hidroelektrane oko Kijeva, što bi dovelo do humanitarne katastrofe. Čak i ne želim da govorim o nekoj težoj reakciji, kao što je taktičko nuklearno oružje... Već 30 godina nisam čuo da neko u Rusiji govori o mogućnosti upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, ali danas se o tome otvoreno govori u svim debatama. Izmenjena je strategija nuklearnog naoružanja, kao i koncepcija spoljne politike Ruske Federacije. Odnosno, sve ovo može dovesti do veoma, veoma teških, zastrašujućih posledica“, kaže Cirdja.
Izvori kanala „Raša tudej“ navode da su Oružane snage Ukrajine prebacile više hiljada vojnika u Odesu, a prema poslednjim informacijama, ukrajinska vojska bi trebalo da se uputi prema Tiraspolju u periodu od 9. do 15. maja, kada bi, kako se očekuje, moglo doći do oružane provokacije u regionu Pridnjestrovlja. Cilj diverzije biće odvlačenje pažnje ruskih snaga.
Druga grupa vojnika, kako se navodi, pokušaće da zauzme veliko vojno skladište u mestu Kolbasna.
U Pridnjestrovlju je raspoređena Operativna grupa ruske vojske koja broji više od 1.000 vojnika i oficira
© Sputnik / Vadim Savickiй
/ Šta ako Kijev napadne rusko skladište municije u Pridnjestrovlju
Eksperti smatraju da Rusija ne mora preventivno da uništava veliko rusko skladište municije u Pridnjestrovlju, koje je pod kontrolom ruskih mirovnjaka, jer bi glasine o ukrajinskoj ofanzivi mogle da budu plasirane sa ciljem da se odvuče pažnja ruskih snaga.
Ali, pod pretpostavkom da ukrajinske snage stignu do skladišta kako bi se dokopale municije, Rusija tada neće imati drugog izbora nego da ga digne u vazduh, a to bi izazvalo stravične ekološke posledice, uporedive sa nuklearnom katastrofom, ocenjuju eksperti.
S druge strane, u Pridnjestrovlju je raspoređena Operativna grupa ruske vojske koja broji 1.000 vojnika i oficira. Oni, između ostalog, imaju zadatak i da čuvaju skladišta u kojima se nalazi više od 20.000 tona municije, koja je izvezena nakon povlačenja sovjetskih trupa iz evropskih zemalja.
U slučaju da zatreba pomoć ruskom kontigentu u Pridnjestrovlju, Rusija ne bi mogla lako da kopnenim putem pošalje svoje snage do Pridnjestrovlja, prvog samoproglašenog entiteta na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza sa pretežno ruskim govornim stanovništvom i izraženim proruskim osećanjima. Međutim, ni ta činjenica ne predstavlja nikakvu smetnju ruskim oružanim snagama, kaže ruski vojni ekspert Viktor Baranec.
„Kao prvo, mi i ne moramo pod obavezno do tamo da stignemo kopnenim putem, pošto imamo Crnomorsku flotu, a Crnomorska flota ima ‘kalibre’ koji pogađaju ciljeve na udaljenosti 2.500 kilometara, a od Crnog mora do Pridnjestrovlja nije toliko daleko. Mi tamo imamo ‘duge ruke’, a ‘veliki brat’ sve to vidi. Ne isključujem da će biti nagažovani i naši strateški bombarderi, koji takođe mogu da lansiraju rakete sa udaljenosti od 2.500 kilometara, koje će precizno pogoditi ukrajinski štab. Ali, ako to bude masovan i žestok napad onda ćemo morati da presečemo koridor i pregazimo borbene formacije ukrajinske vojske da bismo se probili do naše braće u Pridnjestrovlju“, kaže Baranec.
Da se nešto „kuva“ oko Pridnjestrovlja postalo je jasno još krajem februara, kada je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da se beleži značajno koncentrisanje snaga i vojne tehnike ukrajinskih jedinica u blizini ukrajinsko-pridnjestrovske granice, raspoređivanje artiljerije na vatrenim položajima, kao i neviđeno povećanje letova bespilotna letelica Oružanih snaga Ukrajine iznad teritorije Pridnjestrovlja.
Moskva je tada upozorila da Ukrajina pojačava pripreme za invaziju na Pridnjestrovlje, što predstavlja pretnju za ruske mirovne snage, kao i da će ruska vojska na to adekvatno odreagovati.
Zapad ne sme da uđe u direktan sukob sa Rusijom kao nuklearnom silom
Moldavski političar Bogdan Cirdja ukazuje na to da je primećeno Kijev koristi „određeni obrazac“ kada se promeni konfiguracija linije fronta i da u takvim situacijama koncentriše trupe duž pridnjestrovskih granica.
„To je uobičajena praksa, očigledno, i strategija Kijeva da bi se ‘obuzdala’ Rusija i izvršio pritisak na Moskvu. To je deo i opšte informacione strategije, kako bi situacija u regionu eskalirala, kako bi se raspramsala histerija, stvorile tenzije i kako bi se od Zapada izvukla veća pomoć. Čini se sve da bi se izbeglo uplitanje samog Zapada u direktne vojne akcije. Uostalom, napad na Pridnjestrovlje je napad na Moldaviju. To bi onda uvuklo i Rumuniju, a samim tim biće uvučen i NATO blok, kome to definitivno nije potrebno. Oni to ne žele, pošto vole da ratuju preko posrednika, ‘tuđim rukama’. To nije potrebno ni Rumuniji, gde se održavaju veliki protestni mitinzi i gde vlada nezadovoljstvo stanovništva“, kaže Cirdja.
Ako bi Kijev napao Pridnjestrovlje to bi se tumačilo kao „agresija na Moldaviju“, dodao je Cirdja.
„Iako režim Kišinjeva podržava Kijev u svemu - od humanitarne pomoći i raznih izjava, preko sankcija i osude Moskve u svim međunarodnim organizacijama, pa do tranzita žitarica - Maja Sandu, predsednica Moldavije, nije spremna da se direktno uključi u ovu vojnu avanturu, jer će to dovesti ne samo do pada njenog rejtinga, nego i do političke, vojne i političke katastrofe za Moldaviju“, kaže moldavski političar.
Zbog toga se, dodaje on, ove akcije Kijeva smatraju delom opšte informativne i političke strategije Kijeva. Prema njegovim rečima, Kijev želi da zadrži pažnju svetskih medija i svetske javnosti.
„Čim Rusija beleži uspehe u Donbasu Ukrajinci odmah koncentrišu trupe. Kada Ukrajina počne manje da se pojavljuje u svetskim medijima, oni takođe koncentrišu trupe ili sprovode neke vežbe ili preraspoređuju vojsku i odmah zatim uslede reportaže, pozivi, vesti, histerija, a Ukrajina je ponovo na stranicama svih svetskih medija... Na taj način se pritiskaju sponzori. Dakle, ponovo nam je potrebna finansijska pomoć i podrška, nešto treba učiniti. Sve je to deo neke igre“, kaže Cirdja.
On smatra da se Ukrajina neće usuditi da napadne Pridnjestrovlje, jer bi Kijev srozao svoju reputaciju i pokvario svoj imidž. Drugim rečima, ispostaviće se se da Ukrajina nije žrtva, već agresor. Osim toga, to je ogroman rizik za Ukrajinu, koji ujedno zahteva i velike vojne troškove.
Ukrajina bi u tom slučaju platila visoku cenu, pošto bi Rusija u tom slučaju mogla da upotrebi „ozbiljnije oružje“, kaže on. Prema njegovim rečima, ako se umeša Moldavija, onda će se umešati i Rumunija i NATO, a „to bi moglo dovesti do nuklearnog odgovora Ruske Federacije“.
„Danas u NATO-u niko ne želi da se direktno bori protiv Rusije. Neka se bori Tajvan, neka se bori Ukrajina ili neko drugi, ali bi bilo izuzetno rizično da se NATO bori sa tako moćnim protivnikom koji ima nuklearne tehnologije i hipersonično oružje. Upravo to danas sputava Kijev od direktnog napada na Pridnjestrovlje. U sadašnjoj fazi, to je praktično nemoguće, a šta će se dalje dešavati – to je drugo pitanje“, smatra političar.
Osim toga, ocenjuje Cirdja, Zapad u ovom trenutku ne želi direktan sukob sa Rusijom, između ostalog, i zato što će 1. juna u Kišinjevu biti održano drugo zasedanje Evropske političke zajednice, na kojem će učestvovati više od 40 šefova država, Vlada i institucija EU.
„Doći će u Kišinjev da nam daju neki status, dozvolu za pregovore o pridruživanju EU. Tako da Kišinjevu i Evropskoj uniji nisu potrebni preleti raketa, rat i slično... U ovoj fazi, u ovom trenutku, to krajnje neodgovora Zapadu. Ali, takve provokacije Kijeva će se i dalje periodično sprovoditi... U to sam ubeđen“, zaključio je moldavski političar.