„Pozivamo Rusiju da ne koristi taj takozvani napad kao izgovor za dalju eskalaciju sukoba“, rekao je Borelj uoči sednice saveta EU za razvoj.
Oglasila se francuska strana
Ministar spoljnih poslova Francuske Katrin Kolona smatra da je napad dronovima na Kremlj „čudan i zagonetan incident“.
„Nemam neke posebne informacije o tome i ne želim da ulazim u diskusije o različitim verzijama kojih ima mnogo. Ali mogu reći da je ta epizoda čudna. U normalnoj situaciji se to teško razume. Zato neću ići dalje od toga osim što ću reći da je to čudno ili zagonetno. Ukrajina je zvanično saopštila da nema veze sa tim događajem koji ostaje bez objašnjenja“, izjavila je Kolona za radio „Frans inter“.
Ranije je pres služba Kremlja saopštila da je tokom noći 3. marta kijevski režim pokušao da bespilotnom letelicom izvede napad na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Kremlju. Dve letelice su onesposobljene. U napadu nije bilo žrtava niti materijalne štete. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije je za Sputnjik izjavio da predsednik u tom trenutku nije bio u Kremlju.
Podsećamo, zvaničnici i vojna lica iz Kijeva i sa Zapada više puta su govorili o mogućim napadima dronovima na mete u Moskvi. Na primer, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov rekao je u aprilu da ukrajinski dronovi stižu do Moskve pa i dalje. Takođe, savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Anton Geraščenko objavio je snimak iz 2015. godine sa bespilotnom letelicom koja leti iznad Kremlja, rekavši da Kremlj ima „sve šanse da bude u zoni gađanja“.
O pretnjama napadima pisao je i „Vašington post“, pozivajući se na poverljiva dokumenta koja su dospela na internet. List je naveo da je Budanov planirao da izvede napade na Moskvu i Novorosijsk 24. februara ove godine, ali je Vašington navodno tražio da se oni odlože.