Ruski eksperti smatraju da se EU odazvala na zahtev Kišinjeva isključivo iz razloga što je Moldavija zemlja koja sprovodi antirusku politiku.
Prema rečima predsednice Moldavije Maje Sandu, zahvaljujući ovoj odluci, Evropska unija će moći da zamrzne sredstva i zabrani ulazak u EU ljudima koji „podrivaju demokratski politički proces ili pokušavaju da sruše ustavni poredak, uključujući i putem nasilnih akcija“.
Usvajanje takvih mera od strane Brisela, kako kaže moldavska predsednica, jasan je dokaz da EU podržava Moldaviju, njen evropski put i obezbeđivanje mira i stabilnosti u ovom regionu.
Sandu se plaši za svoju fotelju
Kako kaže za Sputnjik Natalija Haritonova, šef odseka za proučavanje postsovjetskog prostora na Moskovskom državnom univerzitetu, moldavska predsednica se plaši za svoju fotelju jer je njen rejting izuzetno nizak.
„Već pola godine stanovništvo u ovoj zemlji izlazi na proteste sa antivladinim parolama. Sandu zato želi da ojača sopstvenu moć i u tome se oslanja na podršku EU. Sledeće godine su izbori, ali de fakto predizborna kampanja je već počela. I za Sandu je izuzetno važno da pobedi na izborima. Ona ima cilj da maksimalno obezbedi svoj režim“, objašnjava sagovornica Sputnjika.
Slično mišljenje deli i Vladimir Žarihin, zamenik direktora Instituta zemalja Zajednice nezavisnih država. Prema njegovom mišljenju, predsednica Moldavije Maja Sandu obratila se Evropskoj uniji za pomoć oko razvoja mehanizma za uvođenje sankcija protiv osoba koje navodno utiču na destabilizaciju situacije u zemlji jer ima cilj da suzbije opoziciju u državi.
„Pošto su joj predsedničku fotelju obezbedili njeni prijatelji sa Zapada, Sandu ne sme da dozvoli da je sa vlasti skine neka opozicija koja sada ima moć“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
Hoće li EU uvesti sankcije i protiv Rumunije
Igor Tuljancev, predsednik Javnog saveta „Za slobodnu otadžbinu“, smatra takođe da je inicijativa moldavske predsednice Maje Sandu usmerena protiv njenih političkih protivnika.
„Predsednica Moldavije Maja Sandu, koristeći neke svoje veze u Evropskoj uniji, pokušava da ograniči određene mogućnosti opozicionim političarima, javnim ličnostima, aktivistima i stručnjacima. I u ovoj formulaciji govori se o tome da su sankcije usmerene protiv ljudi koji destabilizuju situaciju u zemlji i suprostavljaju se suverenitetu zemlje. Međutim, polovina partije Maje Sandu „Akcija i solidarnost“ zalaže se za likidaciju moldavske državnosti i njenom priključenju Rumunije. Pored toga, niko ne dovodi u pitanje ni to da cela politička klasa Rumunije smatra Moldaviju svojom teritorijom. Znači, onda i oni podležu ovim sankcijama“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
Osim političkih protivnika moldavske predsednice Maje Sandu, ove sankcije će verovatno biti usmerene i protiv samog stanovništva Moldavije, upozorava Tuljancev.
„Režim Maje Sandu je diktatorski. I svaki građanin Moldavije može biti uvršten na ovu sankcionu listu...Bilo koji biznismen, aktivista ili javna ličnost. U ovoj situaciji, pažnja će se obraćati na lojalnost. Ako ljudi budu lojalni, neće biti podložni sankcijama, međutim, ako budu kritikovali vlast, onda se već sutra mogu naći na ovom spisku. Znači, svaki građanin naše zemlje može već danas da postane „zločinac“ kom mogu da oduzmu imovinu, zabrane korišćenje bankovskih računa, kao i ulazak u EU“, upozorava sagovornik Sputnjika.
Zapad podržava Moldaviju zbog antiruske politike
Na pitanje zbog čega Evropska unija pomaže Moldaviji, Haritonova kaže da Zapad podržava moldavsku državu jer ova zemlja sprovodi antirusku politiku.
„Osim toga, oni su uložili toliko truda, vremena i novca da bi Maju Sandu doveli na vlast. I učiniće sve da je zadrže. Oni će podržati svaku njenu glupost i nezakonitu odluku, samo da bi ostala na vlasti. Čak na mnoge stvari zatvaraju oči samo zato što je Moldavija zemlja koja se suprostavlja Rusiji“, naglašava sagovornica Sputnjika.
Prema rečima Tuljanceva, Evropska unija pomaže Moldaviji jer su Sandu i partija „Akcija i solidarnost“ uspele da ubede EU da „zli ljudi sa Istoka“ žele da navodno destabilizuju situaciju u ovoj zemlji.
Pridnjestrovlje – drugi front protiv Rusije
Međutim, prema rečima Haritonove, kolektivni Zapad ima velike koristi od Moldavije i zbog nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike, koju smatra svojim drugim frontom protiv Rusije.
„U Pridnjestrovlju je napeta situacija. Međutim, tamo se nalaze ruski mirovnjaci koji vrše svoje zadatke u obezbeđivanju bezbednosti. Ipak, postoje razne provokacije. I zbog toga se Rusija drži svoje nekadašnje tačke gledišta da će mirovnjaci biti tamo dok se pridnjestrovski sukob ne reši. Ali, ovaj sukob se nikako ne rešava jer Moldavci i ljudi iz Pridnjestrovlja imaju suprotne stavove“, objašnjava sagovornica Sputnjika, dodajući da ipak postoji veoma ozbiljna opasnost od vojno-političkog sukoba.
Što se tiče Pridnjestrovlja, na ovoj teritoriji nalazi se operativna grupa ruskih trupa – ona je nasledila 14. kombinovanu armiju koja je posle raspada SSSR-a prešla pod jurisdikciju Rusije. Glavni zadaci operativne grupe su mirovna misija i zaštita jednog od najvećih skladišta municije u Evropi koje se nalazi u pridnjestrovskom selu Kolbasna, u blizini granice sa Ukrajinom.
Pridnjestrovlje, u kome su 60 odsto stanovnika Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija pridružiti Rumuniji. Godine 1992, nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koju ne kontroliše Kišinjev.
Podsetimo, Evropska unija je 28. aprila najavila stvaranje mehanizma sankcija za suprotstavljanje pokušajima destabilizacije situacije u Moldaviji, koji su navodno učestali zbog sprovođenja ruske specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine.
Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon izjavio je da su predsednica Moldavije Maja Sandu i vladajuća partija „Akcija i solidarnost“ glavni destabilizujući faktor u zemlji.