Sastanku na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine koji će se održati sutra u Briselu prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Tema razgovora biće nacrt statuta Zajednice srpskih opština i Deklaracija o nestalim licima. Fokus će biti na primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, a očekuje se da će obe strane podržati Deklaraciju o nestalim licima kao prvu tačku dnevnog reda, nakon čega će biti predstavljen prvi nacrt statuta Zajednice srpskih opština na severu Kosova i Metohije.
Sastanku će prisustvovati visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozef Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
ZSO neuralgična tačka – pitanje koje Kurti obesmišljava
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Sputnjik da ne bi trebalo imati velika očekivanja od sastanka, imajući u vidu karakter nedavno održanih izbora na Kosovu koje su bojkotovali Srbi i priznanje tih izbora od strane tzv. međunarodne zajednice, odnosno političkog Zapada, što je za Srbiju neprihvatljivo.
On pretpostavlja da će se načelno razgovarati o Zajednici srpskih opština i nestalim licima i izražava veći optimizam o rezultatima razgovora o nestalim, „mada ni tu ne bi trebalo gajiti neka preterana očekivanja, ni iluziju da će to pitanje biti jednom za svagda rešeno“.
„Što se tiče ZSO to ostaje neuralgična tačka ovih pregovora. Kurti je očigledno spreman da ide do kraja u relativizaciji tog pitanja. Kao što vidimo, paralelno s razgovorima priča o otvaranju mosta u Mitrovici, a čak je i za Lajčaka tako nešto neprihvatljivo, iako su mu rezultati izbora prihvatljivi. Tako da sve zajedno od tog sastanka ne treba očekivati mnogo i pravo iznenađenje će biti ako se išta dogodi u pozitivnom pravcu“.
Jednostavno, nema ni političke atmosfere, ni jasnih principa, ni nezavisnog posredovanja između dve strane koje bi išlo u pravcu da se dođe do nekog dogovora, pre svega po pojedinačnim pitanjima. Osim toga, ostaje kao večito pitanje statusa Kosova koje uprkos svemu neće biti nimalo lako rešiti, ako ga je uopšte moguće rešiti, posebno ne onako kako to hoće Kurti i jedan deo međunarodne zajednice, odnosno političkog Zapada, dodaje Stanković.
Zonu bezbednosno-političkog vakuuma prožeta velikim neizvesnostima
Stanković ističe da se ni posle ovog sastanka ne može očekivati ni minimalni pozitivni rezultat za Srbiju, jer se on čeka deset godina a za to vreme ZSO nije formirana. Ne postoji minimalni i maksimalni rezultat u pregovorima, već rezultat koji bi se sastojao u tome da se da određeni nivo političke samouprave Srbima.
„Koliko vidim, Kurti nije spreman na tako nešto a sama činjenica da je ove izbore organizovao i sproveo na način na koji ih je sproveo i da tvrdi da su oni legalni i politički legitimni je jasan znak da će on ići ka tome da Zajednice srpskih opština ne bude. Čini mi se da će epilog svih tih razgovora biti da neće biti ZSO, ali da neće biti ni međunarodnog priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Tako da ćemo ući u jednu zonu bezbednosno-političkog vakuuma prožetog velikim neizvesnostima u kojem će zaista sve biti moguće.“
Stankoviću to izgleda kao realan epilog ovih razgovora jer ništa ne sugeriše da se ide u pravcu konstruktivne političke atmosfere. Albanci razgovore shvataju kao igru sa nultim ishodom, što znači njima sve, Srbima ništa za pregovaračkim stolom, a za njih je legitiman i „hrvatski scenario iz 1995. godine“ tako da nema tu mnogo prostora za nadu da će doći do suštinskog pomaka.
Zloslutna inercija
Bez obzira na sav trud iz Beograda i razne inicijative koje su išle u pravcu da se odnosi popravljaju, Stanković sumnja da bilo ko ima nameru da se ide ka stvaranju uravnoteženog političkog predloga koji bi minimalno štitio interese Srba i Srbije, a negde i zadovoljio aspiracije Albanaca.
„Za tako nešto na Zapadu nema spremnosti a Zapad je jedini koji u suštini upravlja ovim procesom. Rusija i Kina kao velike sile mogu da deluju samo kroz Savet bezbednosti a on je blokiran. Dakle , prihvaćeno je to posredovanje EU koje je takvo kakvo je i vlada jedna zloslutna inercija koja se još više pojačava okolnošću da su na Zapadu kategorički za priznanje Kosova, dok simbolički na nas vrše presing diplomate poput Lajčaka i Borelja koji dolaze iz dve zemlje koje nisu priznale Kosovo. Tako da sve zajedno, to je ta scena koja je postavljena i ne obećava uopšte da će do nekih dogovora doći“.
A šta bi tu bili mali ili veliki uspesi, više je tehničko pitanje, ali ključ je u tome da nema političke volje i koncepcije koja bi pomirila dve potpuno antagonizovane koncepcije oko statusa Kosova, zaključio je Stanković.