Ova vrsta jakne radi po principu sprečavanja hipotermije i zagreva određene zone tela pre nego što čovek i oseti hladnoću.
Toplota tela se reguliše velikim brojem spoljnih i unutrašnjih faktora. Ljudi ne mogu uvek da kontrolišu promenu temperature na određenim delovima tela. To je i razlog što nekada ne primenjuju mere koje bi sprečile prehladu, objasnili su ruski naučnici.
Trenutno na tržištu postoji odeća sa grejanjem, koju može čovek da uključi ili isključi. Međutim, ona ima nedostatke i neka ograničenja prilikom upotrebe.
„Čovek intuitivno pokušava da se ‘ne smrzne’ u potpunosti, često stvara veću količinu toplotne izolacije tamo gde to biološki nije potrebno. Ostali delovi tela na taj način mogu biti nedovoljno zaštićeni. Odeća sa grejanjem donosi toplotu u celokupan prostor ispod odeće, što narušava sistem termoregulacije“, rekla je naučnica sa katedre za konstrukcije, tehnologije i dizajn filijale Donjeckog državnog tehničkog univerziteta u gradu Šahti Marija Stenjkina.
Smatraju da rad takve odeće zahteva stalnu kontrolu i trenutno se ne koristi u svim mogućim slučajevima, na primer, dok osoba spava.
Naučnici su proizveli odeću koja neprekidno prati mnoge parametre: fizičke pokazatelje materijala u odeći, vazduh koji se nalazi oko i ispod odeće, kao i aktivnosti čoveka.
Koristili su matematički model za analizu podataka. Algoritam im je omogućio predviđanje dalje promene temperature tela, pre nego što on tu promenu oseti.
Kada se dobiju podaci da je temperatura negde značajno niža „pametna“ jakna zagreva tu zonu pomoću elemenata koji su u nju ugrađeni. Snabdevanje toplotom se obezbeđuje u dovoljnoj, ali ne i u prekomernoj količini, što omogućava da se uštede resursi prilikom grejanja.