Reforma useljeničkog zakona je jedan od načina kojima se Nemačka bori za novu radnu snagu. Najjačoj ekonomiji u Evropskoj uniji nedostaje više od 100.000 radnika na raznim pozicijama, a nesumnjivo je da će se taj broj povećavati.
Pravilo o useljavanju radnika sa zapadnog Balkana
Da bi Nemačka olakšala zapošljavanje stranih radnika, najpre kreće od sprečavanja zloupotrebe sistema uzimanjem azila za dobijanje radne dozvole. To je osnova Pravila o useljavanju radnika sa zapadnog Balkana koje je uvedeno pre sedam godina. Ono stoga nije deo novog useljeničkog zakona, već je deo odredbe o kojoj će se naknadno raspravljati.
Ako je Bundestag odobri, ona bi podrazumevala da se ovo Pravilo produži za godinu dana, a kontingent radnika poveća duplo - sa sadašnjih 25.000 na 50.000 onih koji bi mogli da se usele i legalno rade u Nemačkoj, piše „Blic biznis“.
Pravilo za Zapadni Balkan je regulativa za građane Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i sa područja Kosova i Metohije koji su pokušavali preko azila da dođu do nemačkog državljanstva i dozvole za rad. Na taj način Nemačka želi da pozitivno utiče na tržište rada jer se za radnu dozvolu aplicira tako što se priloži potvrda od poslodavca u Nemačkoj, a preduslov je da u poslednja 24 meseca od podnošenja zahteva podnosioci nisu primali nikakvu socijalnu pomoć u toj državi.
Zasad ovo pravilo važi samo za državljane zemalja zapadnog Balkana, međutim, postoje predlozi da se ovakve olakšice prošire i na neke druge zemlje poput Gruzije, Tunisa i Moldavije, odakle dolazi veliki broj radnika. S druge strane, ima struja u Bundestagu koje nisu za to jer smatraju i ovu odredbu suvišnom zbog toga što se sprovodi mimo novog zakona.
Karta šansi
U okviru drugih načina za privlačenje i lakše zapošljavanje radnika je i karta šansi (Chancenkarte), koja se odnosi na zapošljavanje radnika upravo sa zapadnog Balkana. Osnovna ideja ove nemačke verzije zelene karte kakva se daje u Kanadi ili SAD je transparentan sistem bodovanja. Razne stavke vrede određen broj bodova koji olakšavaju dobijanje boravišne i radne dozvole, a potrebno je da se sakupi najmanje šest.
Primeri nekih od kriterijuma i bodovanja:
4 poena - profesionalna kvalifikacija
3 poena - dobro poznavanje jezika
2 poena - radno iskustvo od 2 godine
Jedan od predloga se tiče i toga da će ljudi moći da dođu u Nemačku, nađu stan, pa tek onda krenu u potragu za poslom. Takođe se pominju i razne mogućnosti prekvalifikacije i lakšeg nostrifikovanja diploma iz drugih zemalja.
Plate za deficitarna zanimanja
Na naslovnicama nemačkih časopisa mogli su se pročitati naslovi koji govore o dubini problema nedostatka radnika u mnogim sektorima. „Špigl“je pisao: „Nikada pre u Nemačkoj nije bilo toliko upražnjenih radnih mesta kao danas“. To su uobičajeni poslovi kojima se ljudi iz ovih krajeva tamo bave: razni zanati, građevinarstvo, ugostiteljstvo, medicina, logistika, ali i brojna druga niskokvalifikovana zanimanja i fizički poslovi. Posao ugradnje grejnih sistema je poslednji koji „iskočio“ kao delatnost u kojoj će tokom 2024. godine biti potrebno oko 60.000 radnika!
Svi deficitarni poslovi su dobro plaćeni u odnosu na zaradu koja se može dobiti za isti posao u zemljama zapadnog Balkana. Prema nekim podacima, plata medicinske sestre dostiže vrednost i više od 4.500 evra, a negovatelja od 1.500 - 3.651 evra. Zidar može mesečno da zaradi oko 5.000 evra, operator viljuškara je plaćen od 1.890 do 3.779 evra, a kuvar više od 6.500 evra.
Frizerski zanat se plaća minimalno 1.576 evra, a zarada može da naraste do 3.240 evra. Za čišćenje prostorija se plaća od 1.500 do 2.849 evra, a primeri ovakvih plata su brojni.
U Nemačkoj živi više od 450.000 ljudi iz Srbije. Prema podacima o prilivu stanovništva iz novembra prošle godine, najbrojniji su ukrajinski migranti, a u periodu od 2014. do 2022. najviše dolazaka registrovano je iz Rumunije, Poljske, Bugarske Avganistana i Sirije.