Kako se navodi u listu, „globalna agenda predsednika Bajdena suočava se sa ozbiljnim izazovima u trenutku kada zemlje u razvoju pokušavaju da ostanu po strani u konfliktu Sjedinjenih Država, Rusije i Kine koji se razbuktava, a u nekim slučajevima, ovo rivalstvo koriste u svoju korist“. List pojašnjava da se ovakve procene američkih obaveštajnih službi nalaze u tajnim dokumentima koji su procureli na društvene mreže.
Dok su ključni saveznici SAD u Evropi i istočnoj Aziji podržali Bajdenovu kampanju za Ukrajinu i obezbeđuju više oružja uz odbacivanje ruske energije, Vašington se suočio sa otporom na drugim mestima.
Jedan od materijala koji je procurio, piše list, otkriva da je pakistanska vlada, pre glasanja o antiruskoj rezoluciji u UN, očekivala pritisak Zapada na Islamabad da podrži dokument. Međutim, Pakistana se ipak uzdržao od glasanja.
Prema obaveštajnim dokumentima, Nju Delhi je isto to uradio u februaru. Savetnik za nacionalnu bezbednost indijskog premijera Narendre Modija, Adžit Doval, razgovarao je 22. februara sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom. U dokumentima američkih obaveštajnih službi se navodi da je Doval uveravao Patruševa u podršku Indije Rusiji na multilateralnim platformama, a Nju Delhi je „radio“ na tome da osigura da se pitanje specijalne vojne operacije „ne pojavi tokom sastanka G20, pod predsedavanjem Indije“.
Kako navodi Vašington post, procureli materijali sadrže preliminarnu procenu predloga brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve da se stvori „globalni mirovni blok“ za pomirenje američkih i kineskih interesa i okončanje neprijateljstava u Ukrajini. U dokumentu se tvrdi da su zvaničnici ruskog ministarstva spoljnih poslova podržali Lulin plan.