"Drago mi je što smo, čini se, makar za sada, jer to se kod nas ipak nikada ne zna, uspeli da napravimo dobar i kvalitetan iskorak u 2023. godini, pre svega zahvaljujući Miloradu Pupovcu i ministru Tomislavu Žigmanovu i ja im se zahvaljujem zbog toga", rekla je Brnabić na skupštini Srpskog narodnog veća u Zagrebu.
Premijerka je pozdravila potpisanu Deklaraciju o saradnji Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije, koju su predstavnici političkih partija manjina u Srbiji i Hrvatskoj potpisali u januaru ove godine.
"Iskreno se nadam da je na ovaj način otvorena nova dimenzija saradnje koja će vrlo brzo dati konkretne rezultate, a možda je i ova moja današnja poseta i boravak u Zagrebu upravi konkretan rezultat ovoga", rekla je Brnabićeva.
Podsetila je i da je u januaru ministar Ivica Dačić zajedno sa ministrima Tanjom Miščević i Tomislavom Žigmanovim, prisustvovao Božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, zatim se predsednik Aleksandar Vučić sreo sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkoviće na marginama foruma u Davosu, te su usledili novi susreti zvaničnika.
"Očekujemo da se ove godine, i radićemo na tome, održe i političke konsultacije ministarstva spoljnih poslova naše dve zemlje", rekla je Brnabićeva.
Brnabićeva je kazala da je danas imala dobre i konkretne razgovore sa premijerom Andreje Plenkovićem oko projekata, kao što su ponovno uspostavljanje železničkog saobraćaja između Beograda i Zagreba i Ljubljane, a takođe su se, kaže, dotakli svih otvorenih pitanja koliko god teška i emotivna ona bila.
"Razgovarali smo o tome kako da krenemo u rešavanje ovih pitanja", podvukla je premijerka Srbije.
Što se tiče srpske zajednice u Hrvatskoj, Vlada Srbije i predsednik Vučić, kazala je Brnabićeva, duboko su posvećeni i stalo im je do toga da osete da imaju svu pomoć i podršku u svakom trenutku.
Ona je navela da je od 2016. godine sve više finansijski ulagano u projekte srpske zajednice u Hrvatskoj, navodeći da je do sada uloženo više od šest miliona evra.
Dodatno je, kaže, upućena pomoć Hrvatskoj u iznosu od 2,5 miiona evra za saniranje posledica zemljotresa, te je dodatno upućena pomoć SPC u Hrvatskoj.
Premijerka je poručila da su vrata svih institucija u Srbiji, uključujući i predsednika, otvorena za dijalog sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj, ali i Hrvata u Srbiji.
"Naši narodi upućeni su jedan ka drugom i jesu i moraju biti jedni od najpotrebnijih garanata mira, stabilnosti i prosperiteta ovog dela Evrope", rekla je Brnabić.
Ona je čestitala Hrvatskoj pristupanje evrozoni i šengenskom prostoru, kao i na sporazumu o dvostrukom oporezivanju sa SAD.
"U regionu kakav je naš, svaki uspeh znači i veću stabilnost i bolji potencijal za sve nas", istakla je Brnabićeva.
Premijerka Ana Brnabić sastala se prethodno u Zagrebu sa predsednikom Vlade Hrvatske Andrejem Plenkovićem.
Pre početka sastanka sa Plenkovićem, Brnabić se upisala u zlatnu knjigu u zgradi Vlade Hrvatske.
Hvala na gostoprimstvu, u nadi da će uzajamne posete biti redovnije i češće, napisala je premijerka u zlatnoj knjizi.
Pitanje nestalih opterećuje odnose
Pitanje nestalih je svakako pitanje koje najviše opterećuje odnose Srbije i Hrvatske, rekla je danas premijerka Ana Brnabić za hrvatske medije u Zagrebu, posle skupštine Srpskog narodnog vijeća (SNV).
„Drago mi je što smo u 2023. godini imali određenih pomaka po tim pitanjima. Imali smo i komisiju nadležnih tela dve države koja su se srela i razgovarala u januaru ove godine i određene konkretne aktivnosti u martu ove godine. To je ono što i nas opterećuje“, rekla je Ana Brnabić.
„Postoje u Republici Hrvatskoj u mrtvačnicama, u Zagrebu, Rijeci, Osjeku, ostaci 878 neidentifikovanih osoba. Srbija je zaista u potpunosti otvorena da sve ono što imamo u tom smislu kao otvorena pitanja rešimo, zatvorimo“, poručila je premijerka.
Navodi da to pitanje nije lako rešivo za političare sa obe strane.
„Nije lako za političare, neće imati nikakav politički poen, ali to je naša odgovornost koju moramo da ispunimo“, rekla je Brnabićeva.
Blokada uvoza nafte bila je nekorektna
Premijerka se osvrnula i na svoju ranije izjavu kada je rekla da je „Hrvatske neprijateljska zemlja zbog zabrane uvoza ruske nafte u Srbiju“.
„Stojim iza te izjave. Mislim da je krajnje nekorektna bila blokada uvoza nafte. Mislim da je to trenutak kada se energetika koristi u političke svrhe, mislim da to nije dobro i primereno, posebno za dve susedne zemlje. Mi, kada god imamo bezbroj otvorenih i teških pitanja, uvek kada imamo bilo kakvo političko nerazumevanje, vraćamo se na ta teška i nerešena pitanja“, zaključila je Brnabićeva.