NAUKA I TEHNOLOGIJA

Vremenska kapsula za nauku: Da li je Pradeda najstarije drvo na svetu /foto/

Drvo na jugu Čilea poznato po nadimku Pradeda trenutno je u procesu određivanja starosti i trci za titulu najstarijeg. Ali to nije najinteresantniji deo vezan za njega, je bi mogao naučnicima da ponudi važne informacije.
Sputnik
Pradeda ima deblo prečnika četiri i visine 28 metara, a veruje se da je star 5.000 godina, što je 150 godina više od Metuzalema, bora u Kaliforniji koji ima 4.850 godina.
Pradeda bi naučnicima mogao da ponudi odgovore kako se planeta prilagođavala klimatskim promenama.
„On je jedini preživeli, nema drugih koji su imali priliku da žive tako dugo“, mišljenja je Antonio Lara sa Univerziteta Austral i čileanskog centra za klimatske nauke i promene, ujedno i deo tima koji se bavi merenjem starost drveta.
Pradeda je vrsta endemičnog čempresa, latinskog naziva Fitzroya cupressoides, i nalazi se na 800 kilometara južno od Santijaga, glavnog grada Čilea.
Poslednjih godina, region Los Riosa i šume u njemu su opsedali turisti da bi se fotografisali sa „najstarijim drvetom na svetu“. Za njegovo otkriće zaslužan je upravnik šume Anibal Henrikuez još 1972. godine. Međutim, on nije želeo da ga otkriva jer je verovao da je stablo izuzetno vredno i želeo je da ga zaštiti od turista.
Međutim, ovako nešto nije moglo da ostane skriveno od javnosti. Vremenom za Pradedu su se zainteresovali i naučnici, koji su 2020. godine izbušili rupu kako bi uzeli uzorak iz njega. Ali kako nisu stigli do središta stabla, znali su da starost od 2.400 godina nije prava i da moraju da se posluže nekim drugim načinima da bi rešili problem određivanja njegove starosti.
Za sada više od 80 posto analiza ukazuje da je drvo staro oko 5.000 godina, iako se čekaju još neke dodatne analize da bi se to definitivno potvrdilo. Pored toga, Pradeda bi prema verovanju naučnika mogao da otkrije neke vrlo bitne informacije.
„Oni su kao otvorena knjiga, a mi smo kao čitaoci koji čitaju svaki njihov prsten", rekla je Karmen Glorija Rodrigez, pomoćnica istraživača u laboratoriji za dendrohronologiju i globalne promene na Univerzitetu Austral.
Drugim rečima te stranice prikazuju sušne i kišne godine, podatke o zemljotresima i požarima i sve to u zavisnosti od širine prstenova. Stoga se Pradeda smatra vremenskom kapsulom koja može da ponudi prozor u prošlost, prenosi Nacionalna geografija.
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Kamen sudbine biće korišćen na krunisanju britanskog kralja: Sad su na njemu otkriveni neobični simboli
Komentar