RUSIJA

Računica je jasna: Onaj ko hoće Ukrajinu u NATO želi uništenje te države /video/

Onaj ko hoće Ukrajinu u NATO taj neće kraj rata. Ko hoće Ukrajinu u NATO taj je odlučio da de fakto Ukrajina ne postoji, jer Rusija je i ušla u sukob koji je u toku zato da ne bi NATO ušao u Ukrajinu, ocenjuje novinar Đuro Bilbija povodom razmišljanja na Zapadu da Ukrajina može postati članica Alijanse.
Sputnik
O Ukrajini kao delu „evroatlantske porodice“ u naletu zanosa govorio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, dok vlasti u Kijevu ne kriju žarku želju da se to dogodi što pre, ako može, već na julskom samitu Alijanse u Vilnjusu.

Nije trenutak za članstvo Ukrajine u NATO

Profesor bezbednosnih nauka dr Miroslav Bjegović uveren je da je takav scenario nemoguć, bar dok traje ukrajinski sukob, a dodaje i da je pitanje kakva će Ukrajina biti kad se sukob završi.
„Apsolutno smatram da u ovom momentu Ukrajina ne može postati članica NATO zato što članice NATO vode računa o sopstvenoj bezbednosti. Da li će se to desiti nakon okončanja sukoba i u kojim granicama će Ukrajina ostati to je drugo pitanje“, kaže Bjegović u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Izjave Stoltenberga on više vidi kao propagandu jer, naglašava, s takvom idejom ne slažu se sve članice Alijanse pošto bi to značilo otvorenu najavu rata tog bloka s Rusijom aktiviranjem člana 5 Ugovora o Severnoatlantskom savezu koji predviđa kolektivnu odbranu.
„Time bi članice NATO sebe dovele u neugodnu poziciju jer bi se u tom slučaju našle prve na udaru“, primećuje Bjegović.

Ideja nije nova

Bilbija konstatuje da u Ukrajini oko pedesetak država pod dirigentskom palicom SAD ratuje protiv Rusije, a možda i ostatka sveta koji već ulazi pomalo u multipolarizaciju. On podseća da ideja uvlačenja Ukrajine u zapadni blok nije nova te da su iz NATO Kijevu prvi put namignuli 2012. Godine a možda i ranije.
„Ukrajinu zapravo obrađuju od poslednjih godina postojanja SSSR, a možda i od od vremena Hruščova koji je amnestirao oko 100.000 učesnika neonacističke ilegale ukrajinskih snaga i one koji su nakon poraza u Drugom svetskom ratu emigrirali u SAD i Kanadu. Ti ljudi su se vratili sa jasnim instrukcijama da se inkorporiraju u sve strukture, to se aktiviralo i 2014. i sa pučem dovelo do aktuelne situacije. Amerika nišani Ukrajinu odavno, a NATO je instrument u rukama SAD“, iznosi svoje viđenje Bilbija.
On posebno ističe da je ruski predsednik Vladimir Putin pozivao Zapad decembra 2021 da se promeni konfiguracija bezbednosti u Evropi i primarno Ukrajinu ostavi na miru, ali da su tamo rekli „ne“ što je i bilo okidač za rusku vojnu operaciju.
„Štaviše, uprkos svemu što im je Putin rekao – da odmaknu NATO infrastrukturu, oni idu na zaoštravanje – forsirano uvode Finsku u NATO, isto pokušavaju sa Švedskom i praktično zalaze Rusiji sa severozapada potencijalno ugrožavajući Murmansk, Arhangelsk i Severodvinsk, centralnu tačku ruske Severne flote. Idu na zaoštravanja i u toj funkciji je i priča o prijemu Ukrajine u NATO ili davanje toj zemlji NATO bezbednosnih garancija“, obrazlaže Bilbija.
Povodom činjenice da se Mađarska već pobunila protiv te ideje, Bilbija kaže da je teško reći šta će biti dalje ali je jasno da je Amerika vrlo uspešno iskoristila rat u Ukrajini da disciplinuje svoje saveznike - sve ih je postrojila, grublje i čvršće nego prethodnih decenija.

SAD uništavaju sopstvenu dominaciju

Međutim, kako primećuje, time što svoje saveznike pretvara u vazale, a vazale u protektorate, Amerika uništava sopstvenu globalnu dominaciju: praktično je sama započela proces ukidanja globalne dominacije dolara i pokrenula lavinu dedolarizacije koja se neće moći zaustaviti, a na spoljnopolitičkom planu sebe i Zapad odseca od ostatka sveta.
Čak i Kina, s kojom su SAD, kako navodi Bilbija, ekonomski namrtvo vezane, smanjila je svoja ulaganja u američke državne obveznice sa oko trilion i 200 hiljada, na nekih 800 milijardi dolara, plus kineska valuta nezadrživo postaje alternativa dolaru što je najveći udar za američku dominaciju kakvu smo dosad poznavali.
Još jedan važan detalj odnosa NATO prema Rusiji je i izjava nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa da je sasvim dopustiv direktan napad Ukrajine na rusku teritoriju.
Miroslav Bjegović konstatuje da su se nemački stavovi dosta promenili od početka sukoba, kad su čak odbijali da šalju oružje Ukrajini.
„Ali pod pritiskom njihovog glavnog šefa, a mislim na SAD, kancelar Olaf Šolc popustio je i prihvatio takvu ulogu gde možda deluje da su tu Nemci najoštriji, mada mislim da su mnogo opasniji Poljaci“, smatra naš sagovornik koji upozorava da takvo ponašanje lako može da izazove sukob širih razmera.
Po oceni Bilbije, i Nemcima kao i celom Zapadu na čelu sa SAD treba pre svega da rat u Ukrajini potraje, a konačni cilj je da razbiju Rusiju, promene njen kurs, potčine je sebi, a u Kremlj dovedu nekog „a la Zelenski“.
„Svoj cilj ne mogu da ostvare dok Rusiju ne poraze vojno. Zato će dalje da naoružavaju Ukrajinu, pokušavajući istovremeno da u Rusiji isprovociraju da li vojni, da li oligarhijski udar. Ali nisu se spremili dovoljno dobro za ovu vrstu igre i potcenili su i Putina i Rusiju“, zaključuje novinar.
Komentar