Bilo je veliko iznenađenje kada je uprava Reala odlučila da ne nastavi saradnju sa trofejnim trenerom Pablom Lasom i da skup projekat stavi u ruke praktično početnika i to joj se sada obija o glavu.
Nedorastao poslu, i na terenu i van njega, Mateo je pokazao trenerski diletantizam, dok je Obradović vodeći Partizan demonstrirao kako se treba ponašati u oba smera.
Ako je pobeda u Beogradu bila "slučajnost", "splet okolnosti" ili pak "puštanje" kako bi pojedini medijsko-parapolitički radnici u Srbiji želeli da istaknu, onda su dva trijumfa u Madridu dokaz Obradovićeve superiornosti u odnosu na kolegu i njegov višestruko skuplji tim.
Da Partizan ima rešenje za Real bilo je evidentno tokom utakmice regularnog dela sezone Evrolige kada su crno-beli u Beogradu održali čas košarke rivalu.
Znao je Obradović slabe tačke protivnika, znao je da iskoristi Alena Smailagića u napadu protiv dominantnog Valtera Tavaresa i nadigrao je Matea u svakom pogledu.
Desilo se to i pre dva dana u Madridu kada je Mateo gotovo sam sebi pucao u nogu forsiranjem rovitog Tavaresa, koji je na kraju presedeo dobar deo utakmice i nije mogao da nastupi na drugom duelu.
A tu je Mateo pokušao da iznenadi Obradovića, u trećoj četvrtini je svoju ekipu postavio u zonsku odbranu i delovalo je da ima smisla njegova odluka.
Ali, samo na tren, Obradović je svojim pulenima sa nekoliko reči objasnio o čemu se radi, a oni su vrlo dobro znali da to prenesu na parket, o čemu svedoči i akcija posle koje je Lesor "polomio" obruč.
U nastavku meča razbijao je Obradović protivnika specijalnim akcijama, naročito je bila upečatljiva ona kod koje je uveo Pantera na teren na tri sekunde do kraja napada uz čeoni aut samo da bi kapiten šutnuo trojku.
I pogodio je Panter, u lice Serhiju Ljulju koji mu je to zapamtio i na stotinu sekundi do kraja utakmice divljački ga faulirao, što je izazvalo lavinu i masovnu tuču košarkaša zbog koje meč nije odigran do kraja.
Ipak, treće poluvreme je nastavljeno pred medijima, a i tu je Obradović pokazao svom mlađem kolegi kako se treba ponašati - međutim Mateo je još zelen da bi shvatio sve i gotovo da je okrivio Partizan za ponašanje svojih igrača.
"Protivnički tim je bio veoma oštrouman. Ako Partizan zna nešto, onda je to da vam se igra sa živcima. Zbog frustracija smo izgubili živce. Ovo je sport i ne volimo da vidimo ono šta se desilo. Uz tu frustraciju i groznicu, teško je biti miran. Morate da ohladite srce. Igrači su pričali ovde u svlačionici i svi su se smirili. Nastavićemo da se borimo do kraja i nadamo se da ćemo se vratiti u Madrid na petu utakmicu. Teško je ali nije nemoguće", istakao je Mateo.
Dakle, Partizan je kriv za frustracije, zaključilo bi se od trenera koji dozvoljava svojim igračima da "ne znaju šta rade na terenu", kao što je u poluvremenu konstatovao Mario Hezonja, odnosno da na klupi konzumiraju energetska pića i sebi podižu šećer na veštački način, što je činio upravo Ljulj - najfrustriraniji i najnervozniji od svih nervoznih Madriđana.
Dok je Mateo tražio opravdanja, Obradović je očitao i njemu i svima lekciju iz sportskog duha.
"Smatram da ovo nije dobra slika ni za Real ni za Partizan, ovo ne sme da se ponovi. Pričali smo o emocijama, normalno je da imaju reakcije, ali ne sme tako nešto da se desi. Od ovog momenta pokušaću da smirim sve, imam prijatelje u Realu, ovo je veliki klub, ne želim da se priča o drugim stvarima, samo da se priča o košarci", rekao je Obradović.
Velikan i na terenu i van njega, istinski velikan, za razliku od samoproglašenih "kraljevića" čije frustracije su nagrizle i zauvek ukaljale njihove krune.