Sednica Saveta bezbednosti, na kojoj će biti razmatran novi izveštaj generalnog sekretara UN o radu Unmika biće održana u četvrtak, 27. aprila.
Gutereš je u izveštaju, koji obuhvata aktivnosti Unmika i razvoj događaja od 16. septembra 2022. do 18. marta 2023. godine, ocenio da novi okvir dijaloga ima potencijal da unapredi proces ka postizanju dugoročnih rešenja.
Kontinuirano konstruktivno angažovanje na sveobuhvatnoj implementaciji Sporazuma biće neophodno za izgradnju zajedničkih osnova, očuvanje stabilnosti i sprečavanje bilo kakvog ponovnog pojavljivanja napetosti i sukoba, istakao je Gutereš.
„Konkretno, strane su se ‘potpuno obavezale da će poštovati sve članove Sporazuma i sprovesti sve svoje obaveze ekspeditivno i u dobroj veri’. Ovo je utoliko kritičnije što su razvoji tokom perioda izveštaja doveli tenzije do nivoa krize, što je rezultiralo najzabrinjavajućim nazadovanjem od početka procesa dijaloga 2011. godine“, ocenio je Gutereš.
Kako je naveo, pojačana i zapaljiva retorika na svim stranama, postavljanje barikada na putevima, višestruki bezbednosni incidenti i protesti na severu KiM, povećali su rizik od nasilja.
„Incidenti međuetničke prirode, pucnjave i povrede, uključujući među civilima i kosovskom policijom, kao i očigledno targetiranje novinara i međunarodnih bezbednosnih aktera, bili su posebno alarmantni. Sve strane bi trebale da budu uzdržane i da rade na tome da se svi sporovi rešavaju na miran način kroz dijalog, a ne eskalaciju i prelazak ivice", rekao je on.
O povlačenju Srba iz prištinskih institucija
U izveštaju su detaljno opisana dešavanja iz novembra prošle godine, kada su Srbi napustili prištinske institucije, kao i sve što se nakon toga dešavalo.
„Usred pojačanih tenzija na terenu, napredak u drugim hitnim pitanjima dijaloga je ograničen. Stodnevna mapa puta za sprovođenje energetskih sporazuma iz 2013. i 2015. između Beograda i Prištine istekla je 2. oktobra bez suštinskog napretka. Usledio je dodatni period konsultacija od 15 dana, a 18. oktobra, srpski dobavljač energije Elektrosever i Operator sistema, prenosa i tržišta Kosova (KOSTT) zaključili su tehničke sporazume, čime su izbegli oduzimanje dozvole za snabdevanje Elektroseveru, koju je izdala kosovska Regulatorna kancelarija. Međutim, preostali koraci uključeni u mapu puta tek treba da se implementiraju“, stoji u izveštaju.
Gutereš je istakao da je dalji napredak u dijalogu Beograda i Prištine od ključnog značaja za stvaranje uslova za povratak predstavnika kosovskih Srba u institucije na severu Kosova.
On je naveo i da je povlačenje Srba iz prištinskih institucija stvorilo bezbednosni vakuum na severu Kosova, ostavljajući kosovsku policiju da radi sa manje od sedam odsto svoje snage pre povlačenja u toj oblasti.
„Preostala 43 policajca, kosovska Albanca, nastavila su da obavljaju ograničene dužnosti u policijskim stanicama. Snage Kosova i Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu (Euleks) pojačale su svoje prisustvo na severu kako bi doprinele bezbednom i bezbednom okruženju“, dodao je Gutereš.
Pošto se izveštaj odnosi na period pre izbora u četiri opštine na severu KiM, Gutereš je ocenio da će „inkluzivnost planiranih izbora za april 2023. na severu Kosova i njihovo ponašanje u bezbednom okruženju i u skladu sa važećim zakonima i međunarodnim standardima, biti od ključnog značaja za uspostavljanje funkcionalnih opštinskih institucija koje predstavljaju lokalne zajednice“.
O eksproprijaciji imovine
Istovremeno, on je pozvao vlasti u Prištini da preduzmu sve potrebne korake i druge mere za izgradnju poverenja kako bi ublažili zabrinutost pogođenih nosilaca prava u vezi sa nedavnom eksproprijacijama imovine, što bi, kaže on, pomoglo da se obezbede transparentnost, pravilan postupak i pravi balans između punog poštovanja individualnih imovinskih prava i javnog interesa.
Kao druga ključna dešavanja u periodu od šest meseci, on navodi i izbor nove vlade Srbije, odluku Evropske komisije da sa 75 miliona evra, pomogne KiM u ublažavanju energetske krize, postizanje dogovora o viznoj liberalizaciji za tzv. Kosovo, podnošenje zahteva Prištine Češkoj za članstvo u Evropskoj uniji, što je izazvalo prigovore Beograda.
U izveštaju se spominje i ustoličenje patrijarha SPC Porfirija, odnosno odluka vlasti u Prištini da mu zabrane ulazak na KiM.
Gutereš, takođe, navodi da je od 16. septembra do 28. februara bilo 12 incidenata na srpskim pravoslavnim verskim objektima i grobljima, koji su uključivali oštećenje nadgrobnih spomenika na srpskim pravoslavnim grobljima u opštinama Klokot i Klina, krađe iz Srpske pravoslavne crkve u Gnjilanu i Istoku.