Cilj Fonda za suzbijanje ruskog uticaja (Countering Russian Influence Fund (CRIF)) je pružanje strane podrške zemljama koje su „ranjive na uticaj i agresiju Ruske Federacije, koje nemaju dovoljno ekonomskih mogućnosti da efikasno odgovore na to". Ovaj program za finansiranje je razvijen u okviru federalnog zakona „O suprotstavljanju protivnicima Amerike sankcijama" (Countering America's Adversaries Through Sanctions Act (CAATSA)), koji pritiskaju sankcijama Iran, Rusiju i Severnu Koreju.
U izveštaju od decembra 2022. godine se može videti da je reč o finansiranju ne samo NATO zemalja i zemalja EU, nego i zemalja kandidata za članstvo, kao što su Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i Ukrajina. U periodu 2017-2022. godine je izdvojeno 1,5 milijardi dolara.
Za Bugarsku je u periodu 2017-2021. godine izdvojeno više od 47,7 miliona dolara, Srbiji je dato 55,5 miliona dolara, Mađarskoj više od 17 miliona dolara, Sovačkoj više od 11 miliona dolara, Ukrajini više od 10,8 miliona dolara, Češkoj više od 10 miliona dolara i Poljskoj više od 2,5 miliona dolara.
Program ima nekoliko zadataka, između ostalog „jačanje sposobnosti kod građana, medija i drugih nevladinih organizacija, koji se suprotstavljaju uticaju i propagandi Ruske Federacije, da se bore protiv korupcije, da prioritetno stvaraju istinite informacije i slobodno deluju u svim regionima".
Stejt department je takođe visoko ocenio rad svog ambasadora u Bugarskoj Hero Mustafe, koji je nedavno smenjen. U maju 2022. godine je u izveštaju navedeno da je diplomata uspeo da ubedi bugarsku vladu da se obrati Sjedinjenim Američkim Državama kako bi kupili još jednu partiju lovaca F-16 i da obezbede mogućnosti za izvoz američkih energenata. U aprilu 2022. godine je Bugarska ostala bez ruskog gasa, a ubrzo se vlada Kirila Petkova dogovorila o isporuci američkog tečnog prirodnog gasa.
„Sutra takav fond mogu nazvati Fondom za borbu protiv kineskog uticaja ili protiv iranskog uticaja. Nije važno kako će ga nazvati. Novac se izdvaja kako bi se kupovali mediji, nevladine organizacije ili eksperti u drugim zemljama. A to su ljudi koji određuju javno mnjenje. Njima plaćaju kako bi štitili određene interese druge zemlje", istakla je bugarska novinarka.
Ona smatra da bi Bugarska trebalo da prema konfliktu u Ukrajini bude neutralna i da ne podržava nijednu stranu. Prema njenim rečima, bugarski političari žele da budu na strani SAD „koja ratuje protiv Rusije preko Ukrajine".
„Šta dobijamo ako podržavamo tu stranu? Ništa. Ako budemo neutralni ništa nećemo dobiti, ali ništa nećemo ni izgubiti. Bugarska je svaki put kada je podržala neku stranu bila gubitnik. Uvek smo bili na pogrešnoj strani u ratovima i gubili. Izgubili smo mnogo teritorija i morali smo da platimo reparacije. Imali smo najveće nacionalne katastrofe. Bila je to izuzetno neodgovorna spoljna politika Bugarske. Sada se isto dešava", zaključila je bugarska novinarka.