„U puno slučajeva su ili krivili žene ili govorili da su naivne, glupe i slično“, kaže ova profesorka s čuvenog univerziteta „Jejl“.
U međuvremenu se u akademskim krugovima na zamrzavanje jajnih ćelija počelo da gleda - i još se gleda - kao na proračunat potez žena da produže svoju plodnost pomoću medicinske intervencije „kao da je to nešto što žene rade namerno i planirano u sklopu tog nekakvog feminističkog narativa“, kaže Inhornova, piše „Gardijan“.
Taj argument bio je toliko izazovan da se oko njega stvorila početna hipoteza: „Da li su težnja za karijerom i obrazovanjem glavni razlog koji navodi žene da zamrzavaju svoje jajne ćelije?“
Ali, kada je Inhornova počela da razgovara sa ženama, gotovo istog trena je postalo jasno da je taj globalni trend prouzrokovan nečim sasvim drugim što je u samo jednoj generaciji od posve nečuvenog postalo, barem u nekim krugovima, sveprisutno.
„Jaz u sparivanju“
Nakon 150 obavljenih intervjua, istraživanje - najveća antropološka studija o tome zašto žene sve češće zamrzavaju svoje jajne ćelije - pokazalo je da je „problem“ u stavu žena, odnosno da žene misle da je problem u muškarcima. Među američkim ispitanicama najveći faktor zbog kojeg su se odlučile na taj potez je nedostatak adekvatnih, obrazovanih muškaraca - problem koji Inhornova u svojoj knjizi „Majčinstvo na ledu“, naziva „jazom u sparivanju“.
Njeno istraživanje je pokazalo da su žene koje najčešće zamrzavaju svoja jajašca u kasnim tridesetim, uspešne u svom poslu i dobro zarađuju (u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu taj postupak ne pokriva zdravstveno osiguranje i prilično je skup) pa su uglavnom same, odnosno nemaju partnera.
„Sve one imaju uspešne karijere i traže partnera, ali ne mogu naći nikoga s kim bi zasnovale porodicu“, kaže Inhornova.
To je odraz sve većeg jaza između muškaraca i žena s visokim obrazovanjem. Godine 2019. u SAD je bilo 28 odsto više žena s visokim obrazovanjem, a uskoro će, pokazuju projekcije, u Americi na svakog visokoobrazovanog muškarca doći dve visokoobrazovane žene. Inhornova kaže kako je to glavni razlog neravnoteže kada je u pitanju pronalazak partnera.
Taj jaz u obrazovanju nije prisutan samo u SAD. I u Evropi i Kanadi primećene su sve veće rodne razlike u obrazovanju.
O „problemu muškaraca kao partnera“, kaže Inhornova, već se neko vreme govori u međunarodnim krugovima o reproduktivnom zdravlju, ali se o tome obično govori u odnosu na siromašnije zemlje: „Puno se govorilo o problemu muškaraca kao adekvatnih partnera na globalnom jugu, no sada moramo da počnemo da govorimo o problemu muškaraca kao partnera za žene i na globalnom severu“, smatra ona.
Mnoge žene s kojima je Inhornova razgovarala rekle su da žele ravnopravan odnos, što je najčešće značilo pronaći nekoga sa sličnim stepenom obrazovanja. Ali među onima koje nisu imale ništa protiv veze s nekim manje obrazovanim to se ipak pokazalo kao problem jer su muškarci često bili preplašeni uspehom žena.
Neke žene su pribegle tome da na svojim profilima u aplikaciji za upoznavanje smanje stepen svog obrazovanja kako muškarcima ne bi bile odbojne, dok su druge čak angažovale profesionalce da im pomognu sa uređivanjem njihovih profila.
„Ponekad bi se muškarci šalili ili vređali žene u vezi s njihovim poslovima ili bi rekli „pametnija si od mene, ne mogu da izlazim s tobom“. To su sve vrlo očigledni primeri mizoginije i diskriminacije“, napominje Inhornova.
Razlike u vaspitanju žena i muškaraca
Iako je žene društvo možda uverilo da veruju da mogu da imaju karijeru, porodicu i ravnopravan odnos, istraživanje je otkrilo da muškarci nisu nužno vaspitavani na isti način. Žene uključene u studiju ispričale su kako muškarcima s kojima su dolazile u kontakt partnerski odnos nije visoko na listi prioriteta - oklevaju da se zbliže i nisu spremni na očinstvo.
A bilo je i onih muškaraca koji jednostavno nisu hteli. „Postoji izraz „Petar Pan“ za muškarce koji nikad neće odrasti. To mogu biti i obrazovani muškarci koji imaju novca, ali se žele i dalje zabavljati pa ni u svojim 40-im ili 50-im ne žele biti partneri“, objašnjava profesorka.
Inhornova, koja je majka dvoje dece, lično bi se odlučila za zamrzavanje jajnih ćelija nakon što se razvela u svojim 30-im da je bilo dostupno, rekla je da je nedostatak napretka u stavovima muškaraca od tada - tragičan.
„Mnogi ljudi s kojima sam išla na postdiplomske studije nisu pronašli partnera ili su završili u brakovima koji nisu baš srećni. Ali ono što me iznenadilo nakon 30 godina jeste da kod ove generacije žena postoje isti problemi kod pronalaska partnera pa pokušavam da shvatim šta je krenulo po zlu?“, kaže ona.
Odgovori se, pokazalo je njeno istraživanje, mogu svrstati u dve kategorije. Jedan je „jaz u sparivanju“, a drugi je ono što ona opisuje kao „reproduktivno čekanje“ - stanje na koje su žene prisiljene zbog nedostatka odgovarajućih muških partnera.
Od 150 žena koje je intervjuisala, 36 je zamrznulo svoje jajne ćelije iz medicinskih razloga, a ostale su bile zdrave žene koje su to učinile jer nisu imale izbora.
Iako za potrebe studije nije intervjuisala muškarce, Inhornova je rekla da ne želi da ih sve prikaže kao bezosećajne. Naime, u životima žena koje je intervjuisala bilo je i mnogo pozitivnih muškaraca. Ali gotovo uvek, priče žena o zamrzavanju jajnih ćelija bile su zapravo priče o muškarcima, tako da je njena knjiga zapravo „pogled na muškarce kroz oči žena“.
Njena otkrića upućuju na opadanje broja adekvatnih muškaraca, što je sve veći razlog za uzbunu u SAD, a sličnim se temama bave i knjiga profesora Skota Geloveja „Adrift“ i knjiga profesora Džona Birgera „Date-onomics: How Dating Became a Lopsided Numbers Game“. Inhornova naglašava da to itekako ima „štetan učinak na živote žena“.
Porast zamrzavanja jajnih ćelija, što ženama koje to mogu da priušte daje nove slobode, događa se usred zastrašujućih ograničenja dostupnosti pobačaja u SAD nakon što je Vrhovni sud oborio slučaj „Rou protiv Vejda“.
Zamrzavanje jajnih ćelija postaće sve češće
Inhornova predviđa da će zamrzavanje jajnih ćelija vremenom biti sve učestalije među ženama u srednjim i kasnim 20-im koje žele karijeru, ali će problemi s pronalaskom partnera ostati ključni razlog.
Odluka o zamrzavanju puna je teškoća i nisu u pitanju samo troškovi. U januaru je „Observer“ pisao o pozivima regulatora plodnosti Ujedinjenog Kraljevstva na hitno ažuriranje zakona o zamrzavanju jajnih ćelija jer se sve veći broj žena odlučio da prođe kroz taj invazivni postupak - često bez upozorenja o punoj finansijskoj, emocionalnoj ili fizičkoj ceni.
Klinike su, tvrde stručnjaci, krenule sa agresivnim marketinškim taktikama, svesno nagomilavajući dodatne troškove za lečenje koje može da košta desetine hiljada funti, a ne vode dovoljno brige o telesnoj i mentalnoj dobrobiti pacijentkinja.
Vlada je od tada pokrenula konsultacije, koje su završene ranije ovog meseca, a očekuje se da će Agencija za ljudsku oplodnju i embriologiju ovog leta objaviti svoje konačne preporuke.
U svojoj knjizi Inhornova piše da će smanjivanje jaza među polovima biti „kritični politički izazov u decenijama koje dolaze“. Ali dok društvo ne „popravi muškarce“, zamrzavanje jajnih ćelija ostaće najbolja reproduktivna opcija za neudate žene u 30-im.
U međuvremenu, kaže ona, trebalo bi se usredsrediti na slavljenje uspeha žena.
„Žene širom sveta zaista rade neverovatne stvari u visokom obrazovanju. Nažalost, loša strana toga je što nekim muškarcima ne ide tako dobro, zbog čega pate i žene“, zaključuje ona.