Grujičićeva je navela da je u novom zakonu osnovna promena uvođenje člana 27a, koji govori o tome da svako treba da se izjasni da li želi da bude donor.
„Podrazumeva se dobrovoljno davanje organa, a oni koji ne žele od sada će biti registrovani i taj registar će se voditi preko uprave za biomedicinu“, rekla je Grujičićeva.
Ona je dodala da će Instituti za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i „Kamenica“ imati pravo da presađuju srce.
„Meni nije bilo jasno zašto i kako je moguće da njima nije bilo dozvoljeno da to rade, imajući u vidu da se UKCS nije dobro organizovao po tom pitanju“, navela je Grujičićeva.
Ukazala je da u Srbiji postoje stručnjaci za transplantacije, dodajući da će VMA dobiti pravo da radi transplantacije jetre i bubrega, a UKCS jetru, bubreg i srce.
Grujičićeva je dodala da ostaje da se reši transplantacija pluća što, kako je napomenula, zahteva posebnu tehnologiju.
„Sve ostalo se već radi u Srbiji. Mi moramo da budemo deo Eurotransplanta. Ja očekujem da uz dobru organizaciju možemo to da odradimo, a dok se to ne desi, RFZO je u obavezi da obezbedi novac za te operacije u inostranstvu“, rekla je Grujičićeva.
Grjučićeva je, prilikom predstavljanja kampanje „Najvažniji poziv u životu“ koju zajedno sprovode resorno ministarstvo, Republički fond za zdravstveno osiguranje i „Hemofarm“, istakla je da mora da se radi na medicinskoj edukaciji građana i da se u timove koji razgovaraju sa porodicama preminulih potencijalnih donora, uključe i psiholozi.
Smatra da je za to u Srbiji potrebno oko pet godina, kako bi se postigli rezultati kakve imaju zemlje u okruženju.
„Tu je jaka i Hrvatska i zato moramo raditi svi zajedno, mediji su važni, a takođe – nijedna religija nije protiv transplantacija. Moramo da objasnimo građanima da u onom trenutku kada dođe do moždane smrti, srce postaje samo mehanička pumpa koja ima rok trajanja od nekoliko dana. Znam da je gubitak najmilijih jako stresan i da je to najgora stvar, ali taj organ će kroz nekog drugog da živi i nekome da produži život”, poručila je Grujičićeva.