„Tamo je još mnogo blaga“: Naučnici i dalje tragaju za najvećom tajnom Tutankamona

Za Dolinu kraljeva, nekropolu egipatskih faraona, verovalo se da je dobro istražena još početkom prošlog veka. Dolinu su praktično potpuno prekopali arheolozi, slučajni lovci na blago i obični lupeži.

Upravo zbog toga, kada je 1922. godine britanski istraživač-amater Hauard Karter počeo da traži grobnicu Tutankamona, mnogi naučnici su bili skeptični prema njegovoj ideji. Činilo se da je tamo nemoguće pronaći nešto novo.

U uspeh poduhvata sumnjao je i lord Džordž Karnarvon, koji je finansirao ekspediciju. Meseci su prolazili, a nije bio pronađen nijedan trag. Ipak, na svoje veliko iznenađenje, lord je 6. novembra 1922. dobio telegram iz Luksora u kojem je pisalo: „Najzad smo došli do izvanrednog otkrića u dolini: velelepna grobnica s netaknutim pečatima. Biće zatvorena do vašeg dolaska“.

Nekoliko dana pre toga Karterovi radnici su u centralnom delu doline raščistili mali deo terena na kojem je nekada bilo egipatsko seoce. Ono nije bilo interesantno, ali je istraživač smatrao da tu treba kopati. I nije pogrešio.

Ispod ostataka jedne od koliba pojavio se masivan kameni stepenik, za njim drugi, treći. Ubrzo se ukazao dugačak podzemni hodnik, a na njegovom kraju izrezbareni, zapečaćeni zid. Na njemu su bili šakal i devet lukova – faraonska znamenja. Rukovodilac ekspedicije nije sumnjao u to da je ispred njih grobnica vrlo važne ličnosti.

Lord Karnarvon koji je doputovao iz Engleske bio je nestrpljiv. Prvi zid je otvoren 24. novembra i prvo je doneo razočaranje. Ispostavilo se da su pečati slomljeni, a da su potom pažljivo vraćeni na mesto. „To se, očigledno, dogodilo još u drevna vremena“, napisao je Karter u dnevniku.

Druga vrata su, međutim, bila netaknuta. Na njima je bilo urezano vladarsko ime Tutankamona „Nebheprura“. Karter je tada konstatovao: „Ovo je previše dobro da bi bilo istinito“.

Napravivši mali otvor u zidu Karter je uspeo da zaviri u drugu prostoriju. „Vidite li tamo nešto?“, pitao ga je Karnarvon. „O, da, predivne stvari!“, rekao je Karter.

Video je raskošne kočije, ložu, vladarski tron, vaze, nekoliko sanduka i još mnoštvo vrednih artefakata. Pažljivo numerišući i fotografišući sve to, Karterov tim je najzad stigao do trećih, glavnih vrata. Iza njih je bio Tutankamonov grob.

Tu su, međutim, uspeli da uđu tek naredne godine. Bilo je neophodno pažljivo istražiti i opisati predmete iz prethodnih prostorija. A trebalo je o tom otkriću zvanično informisati i vlasti Egipta.

Karter je, najzad, 17. februara 1923. godine, počeo da otvara grobnicu. Rad je pažljivo pratila delegacija egipatske vlade. Kada je prolaz bio konačno raščišćen, pred istraživačima se ukazao zid sav od zlata. Ogroman kovčeg, dugačak više od pet metara, zauzimao je gotovo celu prostoriju.

Unutar njega bila su još tri kovčega, takođe od plemenitih metala. I najzad – mumija faraona. Cela odaja bila je oslikana prizorima posmrtnih rituala, a dalje je išao prolaz ka riznici – još jedan izvor raskoši.

Senzacija nije mogla da ostane neprimetna. Novinari vodećih svetskih listova krenuli su u Egipat kako bi svojim očima videli grobnicu i dobili ekskluzivne intervjue od onih koji su prvi put kročili u nju nakon 33 veka.

Strahujući od suvišne buke, Karter i lord Karnavon su napravili izuzetak za list „Tajms“, prodavši mu prava za izveštavanje o događaju za 5.000 funti sterlinga.

U aprilu 1923. godine, u 56. godini, iznenada je preminuo lord Karnarvon. Pretpostavljalo se da je uzrok smrti bila infekcija izazvana ujedom zaraženog komarca. Malo pre toga u redakciju lista „Njujork vorld“ stiglo je pismo engleske spisateljice Marije Koreli koja je upozoravala na užasne posledice za svakog ko naruši Tutankamonov mir.

Vest o „prokletstvu“ brzo je stigla do novinara. Na novinskim stranicama mogli su se videti naslovi o tome kako je na zidu grobnice urezan natpis: „Oni koji uđu u ovu svetu grobnicu, uskoro će posetiti krila smrti“. A tokom sledećih pet godina pod čudnim okolnostima preminulo je još nekoliko ljudi koji su učestvovali u otkriću.

Ubrzo nakon Karnavona preminuo je član egipatske kraljevske porodice, princ Ali Kamel Fahmi Bej, kog je ubila njegova žena. Godinu dana kasnije preminuo je član tima, ser Arčibald Daglas Rajd, od nepoznate bolesti. Arheologu Arturu Mejsu zdravlje je počelo postepeno da se pogoršava neposredno nakon otkrića, a preminuo je 1928. godine. Naredne godine, pod nerazjašnjenim okolnostima, umro je i sekretar Hauarda Kartera.

„Prokletstvo“ je, međutim, zaobišlo samog Hauarda Kartera, koji je narednih 16 godina nastavio da se bavi svojim otkrićem i umro 1939. godine.

Danas naučnike, međutim, najviše zaokuplja pitanje: kakve još tajne krije Tutankamonova grobnica. Ispostavilo se da čak i sada ima o čemu da se priča.

Američki arheolog Kent Viks je 1995. godine odlučio da ponovo istraži KV5, mala grobnica koja se nalazi pored faraonove. Ona je otvorena još 1825. godine, a čine je dve omanje prostorije, veoma oštećene u poplavi. U svoje vreme Hauard Karter je tu prostoriju koristio kao skladište za artefakte.

Prvobitna istraživanja nisu ukazivala na uspeh. Na ulazu nije bilo nikakvih natpisa, nikakvog ornamenta, samo glina, pesak i krš. Ipak, uskoro su pronašli drugi ulaz koji je vodio u jednu nižu odaju.

U svim drugim vladarskim grobnicama dugački hodnik vodi direktno u grobnicu, ali u kripti KV5 Viks je otkrio lavirint. Od glavne galerije na obe strane su išli prolazi ka nišama za sarkofage i ogromne sale.

Na osnovu sačuvanih hijeroglifa naučnici su uspeli da utvrde imena četiri sina faraona Ramzesa Drugog. Naučnici prepostavljaju da je KV5 bila mesto upokojenja sve njegove dece, a veruje se da ih je bilo više od stotinu.

Britanski arheolog Nikolas Rivs je 2015. godine izneo pretpostavku da je moguće da se u Tutankamonovoj grobnici krije mumija još jedne vladarske ličnosti – Nefretiti, faraonove maćehe. Rivs je naveo da su u faraonovog grobnici samo četiri odaje, dok ih je u ostalim grobnicama najmanje po deset.

Uz pomoć geodetske opreme njegov tim je proučio zidove kripte. Analiza je pokazala da tu postoje vrata za koja se ranije nije znalo. Istraživanja koja su usledila, nažalost, nisu potvrdila Rivsovu pretpostavku. Ipak, naučnik je uveren da Tutankamon krije još mnogo tajni.