Seme maslačka je podložno strujanjima vazduha u zavisnosti od toga gde se nalaze na vrhu, objasnila je biofizičar Džena Šilds sa Univerziteta Kornel.
Tako će se perasto seme sa strane najlakše otpustiti i to pri slabom povetarcu. Ostatak će se držati dosta duže, najverovatnije dok se pravac vetra ne promeni.
Zaključak je da je semenje sa istog cveta podložno različitim tipovima vetra, što ih sprečava da krenu istim putem. Ujedno to saznanje može objasniti zašto je maslačak tako uspešan u svom „širenju“.
Šildsova je napomenula da, međutim, jak vetar i dalje može da pošalje svo semenje maslačka u istom pravcu, prenela je „Nacionalna geografija“.