Jedan od pokretača inicijative da se Prokupac zaštiti je istoričar Darko Žarić, zaposlen u Narodnom muzeju Toplice. Za Sputnjik kaže da je u toku rad na prikupljanju materijalnih dokaza koji će potvrditi da je Prokupac autohtona srpska sorta.
Prokupac poklonjen i Rusima
„Pojavljuje se u zapisima, posebno u Srednjem veku i u tursko doba. Za vreme Turaka na ovim prostorima je bilo dosta vinograda - i Prokupca. Mi druge zasade ovde nismo ni imali kasnije, u 20. veku. Kada je kneginja Milica poklonila ruskom manastiru Svetog Pantelejmona vinograde u okolini Prokuplja, pa i neka sela, ona pominje upravo te vinograde, u svojoj Povelji. To je inače i prvi pomen Prokuplja pod tim imenom 1395. godine“, kaže Žarić.
Izvorna srpska sorta grožđa, od koga se pravi vino Prokupac, jedna je od najstarijih na Balkanu, u zavisnosti od kraja u kome se gaji zovu je još i „rskavac“, „kameničarka“, „nikodimka“, „crnka“, „niševka“, „prokupka“.
Enolog Dr Marko Malićanin, docent na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, dugo je u vinarstvu, a Prokupcem se bavi skoro dve decenije, na naučnom nivou, ali i u praksi, u proizvodnji. O Prokupcu je sam i sa kolegama objavio više radova u vodećim svetskim naučnim časopisima, a za Sputnjik kaže da se do sredine dvadesetog veka u Srbiji od crvenih vina pio isključivo Prokupac.
„Prokupac je praktično bio vodeća sorta u našim vinogradima u 19. veku i sredinom dvadesetog, sa preko 70 procenata zastupljenosti. Međutim, došlo je do devastacije vinogradarstva krajem prošlog veka, vinogradi su uništeni, a kad se krenulo u obnavljanje zasada, nažalost, nije se krenulo sa prokupcem, već sa internacionalnim, uglavnom francuskim sortama. Prevladali su merlo i kaberne, a od belih sorti šardone i suvonjon blan“, objašnjava Malićanin.
Odbor za promociju Prokupca sa ciljem da se grožđe i vino uvrste na listu Uneska; Aleksandar Milanović, Milovan Stanković, Marko Jakšić, Dragan Ognjanović i Darko Žarić.
© Foto : Sputnjiku ustupio Darko Žarić
On dodaje da je prokupac u poslednjih desetak godina doživeo ekspanziju, uglavnom zahvaljujući proizvođačima entuzijastima, novim vinarima koji su prepoznali značaj autohtone sorte i uvideli da njena različitost u odnosu na internacionalne može da privuče tržište. Ovo se posebno odnosi na inostrane ljubitelje vina koji su vrlo zahtevni i vole da probaju nešto novo, drugačije.
Japanci i Kinezi zaljubljeni u Prokupac
Ovo potvrđuje Marko Jakišić iz vinarije „Toplički vinogradi“ u kojoj je proizvodnja pokretnuta pre deceniju i po. Danas imaju 42 hektara vinograda, a 18 je pod prokupcem, godišnje dobiju od 60 do 70 hiljada boca. Naveći deo ode u izvoz. Iako gaje i druge sorte, Japan kupuje isključivo Prokupac, i Kina ga voli, a Kinezi i turistički dolaze da obiđu vinariju.
„Oni su pre svega oduševljeni samom vinarijom, broj jedan smo u Srbiji i na Balkanu, a zatim su oduševljeni i samom sortom koju tamo nikad ranije nisu probali. Nisu mogli nigde da ga kupe, jer uvoze vina sa zapada. Za njih je novo, a nisu naučili na jaka vina, vole blaža crvena, pa im Prokupac savršeno odgovara. Pukim slučajem su došli do nas i sada sarađujemo već pet godina unazad“, kaže Jakšić.
On je takođe član Odbora za promociju Prokupca čiji je krajnji cilj Uneskova lista svetske kulturne baštine. „Toplički vinogradi“ nisu jedina velika vinarija u kraju koja uzgaja Prokupac, ali mnogi kod njih dolaze po savet.
„Mi smo prvi krenuli ponovo da sadimo prokupac u Toplici 2008., a nakon nas, pre nekoliko godina, krenula je prava ekspanzija. Prokupac sada možete da nađete u Negotinskoj krajini, u Šumadijji, posadila ga je i vinarija „Aleksandrović“, takođe i kruševački „Rubin“.
Kod vina ne prolazi globalizacija
Enolog Malićanin dodaje da je Prokupac i kada je reč o kvalitetu poslednjih godina dosta napredovao. I to je razlog što je dobio na popularnosti, a od drugih crvenih vina izdvaja ga voćnost i posebno „telo“, struktura vina.
Postoje istorijski podaci koji potvrđuju da se prokupac ovde gajio još u vreme cara Dušana
© Foto : Sputnjiku ustupio Darko Žarić
„Ako ga poredimo sa poznatijim internacionalnim sortama, bio bi to pino noar. Kaberne i merlo su puno teža, alkoholnija vina, prokupac je sorta koja je nešto laganijeg tela sa izraženom voćnošću, to je ono što privlači potrošače za novije doba u kome se preferiraju malo laganija vina koja ne traže težu hranu. To Prokupcu u ovom trenutku daje prednost“, kaže ovaj stručnjak za vina, pod čijim su stručnim nadzorom podignute brojne vinarije.
On je oduševljen idejom da se Prokupac zaštiti kao svetska baština, to je plus za Srbiju i granu poljoprivrede koja je u razvoju, koja može puno dati. Posao mu je takav da se često susreće sa ljudima koji dolaze u iz poznatih vinskih zemalja. Njima nije interesantno da probaju dobar šardone iz Srbije, iako ih ima puno, ali im je jako interesantno da probaju jedinstveno srpsko vino Prokupac, Smederevku ili Bagrinu.
„Upravo se vinarstvo razlikuje od svih drugih grana poljoprivrede, jer ne može da bude globalizovano. Šardone iz Burgundije neće biti isti kao onaj iz Srbije, koji opet neće biti isti kao onaj iz Italije, Austrije ili Australije. Tu je uticaj klime, zemljišta i genetike same vinove loze, pa i ljudski rad koji se utroši u proizvodnji, sve to daje pečat vinu i čini ga različitim“.
Suština je u autentičnosti
Malićanin dodaje da bi promocija Prokupca, odnosno stavljanje na listu Uneska dodatno pokrenula svest o tome da je suština proizvodnje u autohtonosti. Treba da se vratimo našim sortama koje su genetski odavde potekle od davnina, vekovima odolevale različitim bolestima, najbolje su adaptirane na naše uslove.
„Prokupac je jako žilava sorta, otporna na bolesti, sorta koja može dati jako lepe prinose, a sa druge strane i dobar kvalitet grožđa, ali nesporno je, govorim iz ličnog iskustva, Prokupac koji rađa u župskom kraju daje zaista posebne rezultate, zato što je tu prisutan vekovima. To je izgleda klima koja mu daje posebnost, specifičnost i omogućava najbolje rezultate“.
Jedan od vinograda pod prokupcem u Toplici
© Foto : Sputnjiku ustupio Darko Žarić
Novi rezultati su jedno, a ime sorte nešto drugo, ističu u Odboru za promociju Prokupca, ljubomorno čuvajući ime loze koja je ime dobila po srpskom gradu Svetog Prokopija.
„Proizvodnja prokupaca dosta se pominje i u župskom Aleksandrovcu, ali tamo za sada nije pronađen ni jedan naziv gde se pominje prokupac. U Župi nigde nema ni jednog toponima, sela, ne pominje se ništa, ni u Srednjem veku, ni kasnije“, tvrdi istoričar Žarić.
Primio se u dalekoj Rusiji
Da li je zaista tako, utvrdiće istraživanje koje upravo sprovodi za potrebe stavljanja prokupca na listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.
Prokupac je iz Srbije prešao u Bugarsku i Makedoniju. Ova žilava sorta primila se i u dalekoj, po klimi potpuno drugačijoj Rusiji. Tamo ovo grožđe zovu „majski čorni“. Gde god da ode, bio zaštićenog imena ili ne, niko nam ne može ukrasti prokupac.
„Ne može niko da nam ospori autohtonost sorte, bez obzira da li ga Unesko zaštitio ili ne. U svim svetskim enciklopedijama koje se bave sortama vinove loze, prokupac se vezuje za Balkan, ali prvenstveno za Srbiju. I nova istraživanja dokazala su da je prokupac naša autohtona sorta koja datira od davnina. Postoje istorijski podaci koji potvrđuju da se Prokupac ovde gajio još u vreme cara Dušana, a možda i ranije“, zaključuje Malićanin.