Premijera predstave o slobodi i ljubavi, u režiji Vladimira Lazića, bila je 17. aprila 2004. godine i od tada se uvek igra pred prepunom salom kako na matičnoj, tako i drugim scenama širom zemlje i van nje.
Iako na početku svog scenskog života ovaj komad nije bio ohrabren od strane pozorišne kritike, on je rastao i transformisao se u vrlo specifičnu energiju ansambla koji sa sve većim žarom izvodi najlepše ruske pesme Jevgenija Doge oslikavajući jednu od najpoznatijih ljubavnih priča, ali jednako baveći se pitanjem granice slobode, ponosa i društvenih normi.
Potraga za slobodom
Autentična potraga za slobodom je, smatra glumac Ivan Bosiljčić, najveći adut predstave „Cigani lete u nebo”:
„Publika nam se iznova vraća jer i svako u gledalištu za istim čezne. To je ta tema slobode koju je Maksim Gorki otvorio u svojoj pripovetci, a koju mi otkrivamo već dve decenije na sceni Pozorišta na Terazijama. Ona je u rečima, muzici, u odnosima i svakom pokretu koji izvodimo uvek iznova“.
Tatema je, smatra popularni glumac, u našem vremenu aktuelnija nego ikad:
„Koliko smo daleko od slobode? Ima li je uopšte? Naši junaci doživljavaju tragičan kraj u odbrani te slobode onako kako je lično shvataju. Smatram da je njihov izbor mogao biti i drugačiji - umesto razarajuće strasti. U sebi su mogli probati da probude ljubav koja sve trpi, koja je blagotvorna. Da izaberu život. Eto ta mogućnost, to je zapravo prostor naše slobode. A stradalna sudbina Zobara i Rade duboko potresa, jer svakoga od nas stavlja pred mogućnost boljeg izbora”.
Ljubav jedina smislena
“Nema više slobode, Rado. Ni za tebe ni za mene - kaže Lojlo Zobar.
Traganje za slobodom je traganje za sopstvom, shvatanje da je ljubav jedina, celovita i smislena, kaže glumica Milena Vasić.
„Svi glumci su verovali u ovu predstavu, iako su u početku postojale različite kritike i stavovi. Ipak, ta razmena emocija između nas i publike je ovu predstavu oblikovala, nadogradila i sačuvala. Zbog toga oni vole 'Cigane' jer sa Radom i Zobarom uzleću do te slobode i na kraju plaču. To je neka radosna tuga!”, smatra Milena Vasić.
Najdublja ljudska priča
Ivan Bosiljčić i Milena Vasić su početkom 2020. nakon 16 godina predali uloge mlađim kolegama sa željom da nastave uspeh ove predstave u godinama koje slede - Nikola Šurbanović preuzeo ulogu čuvenog kradljivca konja Lojka Zobara, a nakon velike audicije, uloga Rade dodeljena je Mioni Marković i Oliveri Dragičević (u ravnopravnoj alternaciji).
Priča o ljubavi i slobodi
© Foto : Sputnjiku ustupilo Pozorište na Terazijama
„Skoro da ne postoje predstave koje ljudi gledaju po deset, dvadeset ili trideset puta. Koja je tajna predstave 'Cigani lete u nebo'? To nije samo tekst velikog pisca Maksima Gorkog. Nije ni samo čarobna muzika koju svi pevamo kada nam je teško ili lepo. Na kraju, to je najdublja ljudska priča o tome za šta je vrednije živeti i umreti - za ljubav ili za slobodu. Rada i Lojko Zobar neće da žive bez slobode, a ne mogu da žive bez ljubavi”, ističe Miona Marković.
Ovo je priča, kaže Nikola Šurbanović, o čoveku i njegovim željama, strahovima, hrabrosti, ljubavi.
“Nema više slobode, Rado. Ni za tebe ni za mene" - kaže Lojlo Zobar
© Foto : Sputnjiku ustupilo Pozorište na Terazijama
U saradnji sa izdavačkom kućom Sumatra, a povodom jubilarnog izvođenja ovog mjuzikla, u četvrtak 27. aprila uz kupljene ulaznice na blagajni pozorišta za predstave sa majskog repertoara, publika će na poklon dobiti knjigu „Cigani lete u nebo“.
Autorski tim predstave čine Ivana Dimić (adaptacija), Aleksandar Sedlar (dirigent), Krunoslav Simić (koreograf), Geroslav Zarić (scenograf) i Snežana Šimić (kostimograf).
U predstavi učestvuju Dušica Novaković/Kristina Savić, Dragan Vujić/ Milan Tubić, Nikola Bulatović, Milan Antonić, Duško Radović, Predrag Miletić, Milan Bosiljčić, Miroljub Turajlija, Branko Đurić, Tatjana Dimitrijević, Jelena Arsić, Snežana Jeremić Nešković, Ana Korać/Marija Krulj, Barbara Milovanov, Milan Milosavljević, Marko Nikolić ml, Vladan Savić, Aleksandar Dunić, Ana Simić, Bojan Gavrilović, Tatjana Popović, Ana Zdravković, Valentina Pavličić, Milica Burazer/Mitra Mladenović, kao i balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama.