U to je uveren ekonomista, dr Bojan Dimitrijević, nekadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji smatra da će situacija sa prepucavanjem oko ukrajinskog žita biti nastavljena uprkos ucenjivačkom zahtevu Brisela.
Poljska, Mađarska, Bugarska i Slovačka su ovih dana zabranile uvoz ukrajinskog žita, a Rumunija najavila da će ih slediti, pošto apel upućen Briselu da sve zemlje EU solidarno snose trošak pomoći Ukrajini bescarinskim uvozom njenog žita, nije urodio plodom.
Jeftinije i slabijeg kvaliteta, žito iz Ukrajine je naravno ubilo „domaću“ pšenicu i njene proizvođače u tim zemljama, a kao prva politička žrtva pao je ministar poljoprivrede Poljske koji je zbog te situacije podneo ostavku.
Znak nejedinstva EU
Na upravo održanom sastanku predstavnika nezadovoljnih članica EU sa predstavnikom Ukrajine i potpredsednikom Evropske komisije (EK) Valdisom Dubrovskisom nije bilo razumevanja za njihove muke. Visoki predstavnik EU im je predočio da su njihove odluke o zabrani uvoza nezakonite. Zatražio je da ih povuku, inače neće biti primenjeni predlozi EK o paketu pomoći najugroženijim ratarima od 56,3 miliona evra. Predviđena je i mogućnost drugog paketa u iznosu od 100 miliona evra.
Razapeta između ekonomske logike i slepog sleda političke agende „nepokolebljive podrške Ukrajini“, kako je to nazvala predsednic EK Ursula fon der Lajen, EU je, kao i do sada oldučila da nastavi da radi u korist sopstvene štete.
Dimitrijević konstatuje da je ovaj slučaj vidnim učinio dva problema - sukob između ekonomskih interesa zemalja koje su u okviru EU i političke agende koja traži da se Ukrajina podrži po svaku cenu, a sa druge strane odnos između suvereniteta ovih zemalja i strukture EU koja je zamišljena kao nadnacionalna država.
Nacionalni interes
Žrtva njihovog suprotstavljanja je, kako kaže za Sputnjik, s jedne strane Ukrajina, a sa druge strane taj koncept evropskog jedinstva koji se po ko zna koji put pokazuje da ne može da funkcioniše onako kako je to duboka država zamišljala.
„A onda kada naiđu te situacije kao sa ukrajinskim žitom i kada pritisnu seljaci iz Poljske, Slovačke… onda se vidi da su glasači i nacionalni interesi itekako važni i da nema te sile koja može tek tako preko noći, iz bilo kog principa, da ih zanemari“, kaže ovaj ekonomista.
Pokazuje se, dodaje on, da svaka politička podrška pada u vodu onda kada su ekonomski interesi određenih zemalja dovedeni u pitanje, što smatra logičnim.
Evropska komisija je zatražila da Poljska, Mađarska, Slovačka i Bugarska povuku odluku o zabrani uvoza ukrajinskog žita
© Sputnik / Lola Đorđević
Na pitanje zašto je baš žito bila kap koja je prelila EU čašu, jer je bilo i ranije situacija u kojima je ekonomski interes bio stavljen u drugi plan, pošto su se mnoge sankcije kao bumerang vratile članicama EU, Dimitrijević kaže da je negde moralo da pukne. A, kako kaže, pukne tamo gde je najslabija karika.
Jak poljoprivredni lobi
„Taj poljoprivredni lobi je uvek svuda u svetu jak i vrlo organizovan u odbrani svojih interesa. Takav je slučaj sa Francuskom, sa mnogim drugim poljoprivrednim zemljama Unije, takav je slučaj sa SAD. Znači poljoprivredni lobi ima organizacionu moć i jaku potrebu da brani svoje interese. I očigledno jači je nego neki drugi lobiji čiji su interesi u ovim sankcijama bili pogođeni“, smatra naš sagovornik.
Za razliku od drugih poljoprivrednici su, kako kaže, „obični“ proizvođači koji nemaju taj luksuz da žrtvuju svoje interese jer bukvalno od toga žive. Oni koji trguju naftom, gasom, uvek imaju neke rezerve, a poljoprivrednici nemaju odstupnicu, kada im pukne posao sa žitom oni gube sve i zato je njihova tolerancija znatno manja, objašnjava ovaj ekonomista.
On podseća na nedavne žestoke pritiske i proteste poljoprivrednika u Holandiji. Najveći i zapravo jedini pravi protesti u Holandiji su bili oni kada su protestovali poljoprivrednici, kao što u Francuskoj vrlo često kada bude doneta odluka na štetu poljoprivrednika, bude blokiran Pariz, napominje on.
EU bez autoriteta
Na pitanje kako će onda taj jaki poljoprivredni lobi u četiri zemlje EU odgovoriti na ucenjivački poziv EK da ponište odluku o zabrani uvoza ukrajinske pšenice, inače neće moći da računaju na pomoć od 56,3 miliona evra u prvom paketu, Dimitrijević je mišljenja da time nije stavljena tačka na ovaj slučaj.
Protesti poljoprivrednika u Holandiji
© AP Photo / Peter Dejong
„Ja mislim da su mogući gubici od tog uvezenog ukrajinskog žita i veći od 100 miliona evra. Druga stvar, EU inače ima problem sa svojim autoritetom i sa nametanjem svojih odluka. Mislim da će biti nastavljeno to njihovo prepucavanje oko toga i da zapravo većina tih zemalja neće ispoštovati tu odluku EU, tako da će to biti jedna situacija ni tamo, ni ovamo. Ali najpre će ta situacija ići u korist ovih zemalja pojedinačno, a ne u korist odluke EU. Ona u ovom slučaju neće imati dovoljno autoriteta da nametne svoja rešenja“, uveren je on.
Ovaj ekonomista podseća da je i do sada bilo nejedinstva u EU, pa smo videli da su mnoge zemlje pristale da plaćaju ruski gas u rubljama, takođe da uvoze rusku naftu preko Indije. Ima tu jako puno licemerja. S druge strane Mađarska je otvoreno blokirala neke sankcije i jasno kazala da neke odluke EU neće poštovati, dodaje on, ali i ističe da ovo sada jeste jedan od krupnijih primera nejedinstva.
Makronovo ponašanje nije slučajno
Da li bi ovaj slučaj mogao da bude neka prekretnica gde bismo to nejedinstvo sve češće gledali, to je, kako kaže, teško proceniti, ali i napominje da ima smisla ta logika da je ovo jedna od tih situacija.
„U svakom slučaju, kada je EU u pitanju i kada je rat u Ukrajini u pitanju i kada je Rusija u pitanju, vreme radi protiv te logike sankcija, jer se prvo pokazuje da one Rusiji štete, ali manje nego što se očekivalo i nisu zaustavile rat ni ruske strateške ciljeve. S druge strane, u EU ta pitanja ekonomije sve više dobijaju na značaju“, ističe naš sagovornik.
On je mišljenja da će građani koji pritiskaju EU i interesne grupe, biti sve racionalniji, da će sve manje značaja pridavati političkim pitanjima, a sve više ekonomskim i da treba očekivati da će nejedinstvo po ekonomskim pitanjima rasti i da će protesti zbog sankcija rasti.
„Nije slučajno Makronovo ponašanje. Ono je upravo nagoveštaj toga da racionalni elementi dobijaju sve više značaja u evropskom ponašanju, oni elementi vezani za ekonomske interese i za ono što se opipljivo može izračunati kao troškovi“, ocenio je Dimitrijević.