„Spremna je ne samo Rusija, već i Jermenija da primi misiju ODKB. Stavili smo do znanja da smo zabrinuti, kao i šta nam je želja i težnja, a to je da moguća misija bude efikasna. To je važno i za Jermeniju i za ODKB, i za region i nastavljamo da radimo u tom pravcu“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, ne bi trebalo isto posmatrati misiju ODKB i Evropske unije, s obzirom na to da „ODKB ima obaveze u sferi bezbednosti prema Jermeniji i Jermenija ima obaveze prema ODKB, koje je ispunila tokom događaja u Kazahstanu“.
„Trebalo bi da nam budu veća očekivanja od ODKB nego od misije EU“, istakao je Pašinjan.
Ranije je ministar inostranih poslova Jermenije Ararat Mirzojan izjavio na pres konferenciji sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom da Jerevan nije odbio dolazak misije ODKB.
Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je 5. aprila rekla da je Rusija spremna da pošalje posmatračku misiju ODKB u Jermeniju, ali da sve zavisi od Jerevana, odnosno toga kada će biti spreman.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Krajem septembra 2020. u Nagorno-Karabahu obnovljena su borbena dejstva koja su bila nastavak dugogodišnjeg sukoba i u kome je stradalo mnogo civila. Baku i Jerevan međusobno su se optuživale za izbijanje sukoba. Strane su nekoliko puta pokušavale da postignu primirje, ali je uspešan bio pokušaj postignut 10. novembra 2020.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su tada zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Avgusta prošle godine ponovo je došlo do eskalacije napetosti. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su azerbejdžanske oružane snage prekršile primirje u zoni sukoba, u oblasti visoravni Saribaba.