Svetski stručnjaci i novinari govorili su o slučajevima kidnapovanja dece koje su počinile Sjedinjenih Američke Države i Velika Britanija u Siriji, Iraku, Avganistanu i tokom sukoba u Ukrajini. Pored toga, govorilo se i o trgovini organima na teritoriji Kosova i Metohije.
Na konferenciji je posebna pažnja bila posvećena istorijskim zločinima anglo-saksonskih zemalja u vezi sa kidnapovanjem dece starosedelaca tokom vijetnamskog i avganistanskog rata.
Nasilno odvajanje od roditelja
Prema rečima Mire Terade, šefa ruskeFondacije za borbu protiv represija, Sjedinjene Američke Države i bivše britanske kolonije kidnapovale su starosedeoce i njihovu decu.
„Oni su decu nasilno odvajali od njihovih roditelja. Oko desetine hiljada dece bilo je lišeno tradicije i prava da govori na svom jeziku. Na celoj teritoriji Amerike postojalo je čak 350 škola za otetu decu. Obrazovne institucije nisu bile samo instrument kulturnog genocida, nego su uspele da odvoje maloletnike od njihovog prvobitnog mesta stanovanja“, rekla je Terada.
Međutim, kako ona kaže, u Australiji, na primer, kidnapovanu decu su koristili za popunjavanje manjka radne snage u različitim oblastima zemlje.
„Odnosno, deca su bila u ropstvu. Međutim, što se tiče prinudnog raseljavanja dece starosedelaca, ono je bilo opravdano pretnjom takozvane problematične populacije. Zvaničan motiv za takvu akciju australijske vlade, bila je želja da se deci usade evropske vrednosti i radne veštine koje će koristiti za služenje kolonijalnim naseljenicima“, objasnila je ona.
Prema njenim rečima, u Kanadi je 1884. godine osnovano čak 130 državnih internata.
„Kanadska vlada je ukrala više od 150.000 dece od roditelja starosedelaca. Uslovi u ovim internatima više su ličili na koncentracione logore iz vremena nacističke Nemačke. Decu nisu zvali po njihovim imenima. Oni su imali serijske brojeve i nije im bilo dozvoljeno da govore na maternjem jeziku. Roditeljima nije bilo dozvoljeno da ih posećuju“, ispričala je Terada, dodajući da su ova deca bila slabo hranjena i da praktično nisu dobijala medicinsku negu.
Od četiri do šest hiljada maloletne dece umrlo je od batina ili bolesti, precizirala je ona.
„Oko hiljadu dece je pokušalo da pobegne od fizičkog i seksualnog nasilja... Međutim, zvanični predstavnici Sjedinjenih Država, Australije i Kanade, nisu priznali ni jednu činjenicu u vezi sa otimanjem maloletne dece starosedelaca. Nisu čak dobili nikakvu kaznu za hiljade života male dece“, naglasila je ona.
Amerikanci kidnapovali decu tokom oružanih sukoba
Prema rečima Terade, maloletna deca su nezakonito kidnapovana i tokom savremenih oružanih sukoba.
„Tokom američkog rata u Vijetnamu, američki vojnici su ilegalno odveli više od 3.300 dece. Oduzimali su ih bez saglasnosti. Oteti maloletnici, uključujući i bebe, izvozili su iz zemlje u teretnim avionima. Deca su bila smeštena u male kartonske kutije“.
Ona je navela, kao primer, tragediju koja se dogodila 4. aprila 1975. kada je vojni transportni avion američkog vazduhoplovstva sa oko 250 dece poleteo s vijetnamskog aerodroma i uputio se ka Americi. U avionu se, međutim, dvanaest minuta nakon poletanja dogodila eksplozija i poginulo je 155 ljudi, a među njima 78 dece.
Prisilno odvođenje dece, koje su počinili američka vojska i državni organi Amerike, iz drugih zemalja dešavalo se tokom gotovo svake operacije oružanih snaga SAD, napomenula je Terada.
„Nakon američke invazije na Irak 2003.godine, između 800.000 i 1.000.000 iračke dece izgubilo je jedno ili oba roditelja. Međutim, za sada ne postoji zvanična statistika koliko je maloletnih Iračana prisilno odvedeno u SAD, Veliku Britaniju i druge zapadne zemlje. Za sve neovlašćene otmice maloletnika odgovorne su SAD, koje su namerno izazvale haos i bezakonje u Iraku“, konstatovala je ona.
Kidnapovanja maloletne dece dogodila su se i u Avganistanu. Prema rečima Amerikanca Danijela Bosvorta, kaplara vojske SAD, veterana rata u Iraku i učesnika operacije „Pustinjska oluja“, iz Avganistana je od avgusta do decembra 2021.odvedeno hiljadu dece.
Ipak, u kidnapovanje maloletnika iz zemalja Bliskog istoka, kako dodaje Mira Terada, nisu umešane samo Sjedinjene Američke Države.
„Velika Britanija je bila jedan od glavnih saveznika Amerikanaca u Avganistanu, u izvozu dece iz ove zemlje“, naglašava ona.
Osim Avganistana, britanska vojka je kidnapovala decu i sa teritorije Sirije.
„Ne zna se tačan broj maloletnika koje je britanska vojska kidnapovala sa teritorije Sirije i Avganistana“, dodala je.
Kidnapovanje devojčice u Ukrajini
Kako je rekla Terada, postoji priča u vezi sa jedanaestogodišnjom devojčicom Melanijom Borodaj, koju su na teritoriji Ukrajine hteli da kidnapuju tzv. „beli anđeli“, odnosno vojna policija.
„Kada je počelo granatiranje Popasne (grada u Ukrajini), Melanijina majka Oksana poslala je svoju majku i nju u Artjomovsk (Bahmut) kako bi mogle da odu za Belgorod kod rođaka na slobodu. Međutim, nisu mogle da izađu iz grada. Devojčica je deset meseci morala da se krije od takozvanih „belih anđela“, kako sebe naziva vojna policija. Oni se bave traženjem dece, a onda ih otimaju i šalju nekim čudnim pravcima. Tokom ovih deset meseci, „beli anđeli“ su se vozili po gradu tražeći devojčicu”, ispričala je Terada.
Jednom prilikom, kako kaže Mira Terada, „beli anđeli“ su videli Melanijinu baku i razgovarali su sa njom.
„Baki su rekli da je devojčicina majka navodno umrla, a to u stvari nije bila istina. Oni su, takođe, rekli da Melaniju treba odvesti u Nemačku. Zašto baš u ovu zemlju i kome, nije jasno. Devojčica je jednom prilikom u intervjuu Federalnoj novinskoj agenciji rekla da je bila svedok situacije kada je četvorogodišnja devojčica oteta s nove pijace u Artjomovsku, dok su njenim roditeljima u čelo bili uprti mitraljezi“, precizirala je Terada.
Trgovina organima na teritoriji Kosova i Metohije
Tokom konferencije, britanska novinarka Vanesa Bili izjavila je da je trgovina organima i eksploatacija dece na Zapadu veoma složena tema. Ona je za primer trgovine organima navela teritoriju Kosova i Metohije.
„Godine 2008. bivša tužiteljska Međunarodnog suda UN Karla del Ponte napisala je knjigu o trgovini organima na teritoriji Kosova u vreme agresije na bivšu Jugoslaviju. U ovoj knjizi govori se o zločinama kosovske policije. Privedeno je, na primer, trista Srba, među kojima je bilo i mnogo dece“, ispričala je britanska novinarka.
Prema mišljenju Mire Terade, Fond za borbu protiv represije smatra da je od suštinske važnosti da se razvije efektivno međunarodno zakonodavstvo, koje će stvoriti jednake uslove za sve države članice UN.
„Smatramo da vlade Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država snose direktnu pravnu odgovornost za masovno uništavanje porodica starosedelačkih stanovnika zbog protivzakonitog oduzimanje dece. Sva deca kidnapovana iz Sirije, Avganistana i Iraka treba da budu vraćena. Takođe, važno je zaustaviti širenje politike zapadnih zemalja na teritoriji Ukrajine i nezakonito odvođenje dece iz ove zemlje“, zaključila je ona.