Žaklin Nastić, poslanica Levice, predsednica Odbora za odbranu Bundestaga i zamenica predsednika poslaničke grupe Nemačka-Jugoistočna Evropa, u je martu putovala po Balkanu, a posetila je Srbiju i pokrajinu Kosovo. Ona je na Kosovu bila u pratnji dvojice naoružanih pripadnika nemačkih bezbednosnih službi, zbog pretnji smrću i silovanjem koje dobija, kako je rekla, od albanskih nacionalista. O stanju na Kosovu govorila je u opširnom intervjuu za nemački list „Junge velt“.
Srbi na Kosovu žive u strahu, rekla je Žaklin Nastić i navela kao primer slučaj dvojice Srba u Gotovuši, Stefana (11) i Miloša (21) koje je Albanac, zaposlen u tzv. kosovskim bezbednosnim snagama, ranio iz vatrenog oružja dok su nosili badnjak.
Žaklin Nastić, poslanica u nemačkom Bundestagu
„Za pokušaj ubistva upotrebio je svoje službeno oružje. Razgovarala sam i sa Stefanovom majkom i očevicem napada. Izjavili su da je očigledno u pitanju etnički motivisan zločin. Počinilac, što je teško poverovati, nije u zatvoru, već je pušten u kućni pritvor. Niti se tereti za ubistvo u pokušaju, već za lakši prekršaj: remećenje javnog mira. To mnogo govori o navodnoj vladavini prava na Kosovu“, kaže Nastićeva.
Ovakvi preteći gestovi su deo svakodnevnog života Srba na Kosovu i to se dešava usred Evrope, upozorava Žaklin Nastić.
Ona navodi da je dolazak Aljbina Kurtija na mesto premijera privremenih prištinskih institucija pogoršao situaciju.
„Broj napada na srpsku manjinu na Kosovu od Nove godine je na neverovatno visokom nivou od tri napada dnevno. Činjenica da se sada puca na ljude je dalja eskalacija. To izaziva veliki strah ne samo kod srpske manjine, već i kod drugih grupa koje su proganjali i proganjaju albanski nacionalisti, poput Roma. Zato nije ni čudo što beže sa Kosova. Manjine se plaše da su van zakona. Svi mogu da vide kako možete da pokušate da ubijete ljude i da se izvučete. Niko za to nije dosledno kažnjen niti mora da ide u zatvor. Ovo je stvarno zastrašujuće“, rekla je Nastićeva.
Nemačka poslanica kaže da je razgovarala sa mnogo ljudi na KiM, među kojima su i razni gradonačelnici, kao što je prvi čovek Štrpca, gde Srbi i Albanci mirno žive zajedno. On joj je ispričao kako im je Kurtijeva vlast zamrzla sredstva i sada ne mogu da plate ni osnovne stvari.
„Iz Kurtija proizilaze fašističke tendencije, rezultat su nebrojeni etnički napadi, ali nema pravnih posledica“, dodaje Nastićeva.
Ona opisuje i da je Kurtijeva represivna politika dovela do toga da su svi srpski muškarci koji su bili stariji od 18 godina tokom sukoba 1999. godine, u opasnosti da budu krivično gonjeni kao ratni zločinci. Nastićeva navodi i primer bivšeg pripadnika tzv. kosovske policije Slađana Trajkovića, koji je uhapšen sredinom decembra i od tada je u zatvoru, bez lekova.
„Situacija je trenutno eksplozivnija nego što je bila godinama. Od kada je Kurti na vlasti, nema više dijaloga između Srbije i Kosova, sve ide samo preko Evropske unije. Nema više pokušaja da zajednički nađemo rešenja. Ljudi to direktno osećaju, ne samo Srbi, već i Albanci, za koje situacija nije baš dobra. Na primer u Mitrovici, gde su i Srbi sa severa grada kupovali kod svojih komšija Albanaca na jugu. Sada je strah od napada toliki da to više ne rade“, navodi Nastićeva.
Ona kritikuje i nemačku vlast, za koju kaže da „naglašava da se spoljna politika u odnosu na Ukrajinu zasniva na vrednostima“, ali da te vrednosti ne važe kada je u pitanju Kosovo. Kako kaže, Nemačka ne upozorava niti pritiska Prištinu da bi došlo do deeskalacije.
Aljbin Kurti i Vjosa Osmani
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
„Krivica se jednostrano prebacuje na Srbiju. Pritisci se vrše samo na Beograd, ali ne i na Kurtija i one koji vuku političke konce na Kosovu. Ova jednostranost je blanko ček za Kurtija da radi šta hoće“, kaže Nastićeva.
Nemačka poslanica navodi kako je nedavno nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok bila na Balkanu, a kada se vratila, „radosno je ispričala kako je izvršila pritisak na Srbiju da konačno prizna Kosovo“.
„Ono je jedino moglo da se otcepi od Srbije kao rezultat agresorskog rata NATO-a, koji je bio u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a time i nemačkim, i brzo ga je priznala Nemačka. Istovremeno, ministarka spoljnih poslova osuđuje činjenicu da se republike istočne Ukrajine odvajaju. Veoma sam za međunarodno pravo, ali izgleda da Berbokova ima veoma različita tumačenja međunarodnog prava, onako kako njoj odgovara i jasno je da su to dvostruki standardi“, konstatuje nemačka poslanica.