Naučnici su otkrili životinjske zajednice koje sasvim dobro napreduju na velikoj hrpi smeća koja zauzima čak 970.000 kvadratnih kilometara i pluta okeanom između obala Kalifornije i Havaja.
Plastični otpad površine tri Nemačke pluta okeanom
Poređenja radi, površina ove akumulacije je nešto veća od tri površine Nemačke!
U novoj studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu „Nature Ecology&Evolution“, tim naučnika otkrio je da je desetak vrsta beskičmenjaka, koji obično žive uz obalu, uspelo da preživi i razmnožava se na otpadu koji godinama pluta okeanom.
Istraživači pojašnjavaju kako ovo otkriće sugeriše da plastični otpad u okeanu omogućava stvaranje zasebnih ekosistema koje sačinjavaju bića koja inače ne bi mogla da prežive na otvorenom moru.
Za razliku od organskih materijala koji se raspadaju i potonu za nekoliko meseci ili najviše za nekoliko godina, plastični otpad ostaje da pluta na površini mora značajno duže vreme, što raznim stvorenjima daje šansu da prežive i razmnožavaju se na otvorenom moru.
„Bili smo jako iznenađeni kad smo videli koliko su, zapravo, česta ta priobalna stvorenja koja sada žive na plastičnom otpadu. Našli smo ih na čak 70 odsto otpada“, kaže Linzi Haram s Nacionalnog instituta za hranu i poljoprivredu i glavni autor studije.
Haramova i njene kolege su ispitali 105 komada plastike koje su izdvojili iz hrpe plutajućeg otpada između novembra 2018. i januara 2019. i na njima identifikovali 484 morska beskičmenjaka koji pripadaju 46 zasebnih životinjskih vrsta, od kojih se njih 80 odsto inače može naći samo u priobalnim staništima.
„Prilično veliki procenat životinja koje smo pronašli zapravo su priobalne vrste, a ne one koje inače žive na otvorenom moru kakve smo očekivali da ćemo naći“, kaže Haramova.
Bitka između životinja – prostor jednako hrana
Ali, pronašli su i dosta vrsta koje žive na otvorenom moru.
„Na otprilike dve trećine otpada pronašli smo obe zajednice koje se međusobno takmiče za mesto za život i utiču jedne na drugu na razne načine“, rekla je Haramova i dodala kako posledice prisutnosti priobalnih vrsta daleko na otvorenom moru još nisu do kraja razjašnjene.
„Verovatno se takmiče za prostor i za izvore hrane - ali možda i jedu jedni druge. Teško je znati šta se tačno događa, ali videli smo da neki priobalni žarnjaci jedu vrste koje žive na otvorenom moru, pa po tome znamo da ima slučajeva kad jedna vrsta lovi i jede drugu“, objasnila je ona.
Nije još do kraja razjašnjeno kako su ta stvorenja dospela na otvoreno more i kako su tamo uspela da prežive. Moguće je da su se samo povezli na komadima plastike koji su otplutali na otvoreno more ili su kolonizovali plastične predmete kad su ovi već bili u okeanu.
Velika pacifička akumulacija smeća, dvostruko veća od države Teksas i skoro tri puta veća od pomenute Nemačke, najveća je akumulacija plastike na svetu.
Pet velikih vrtložnih okeanskih struja vuku smeće prema centru i drže ga tamo što stvara ogromni vrtlog otpada.
Odakle potiče tolika količina plastike
Pogrešno je misliti da se radi o nekom ostrvu smeća, kaže Matias Eger iz organizacije „The Ocean Cleanup“ (čišćenje okeana) koja pokušava da ukloni plastiku iz okeana.
„Ako ste tamo, u početku vidite samo nepregledni plavi okean“, rekao je Eger koji je pomogao u izradi studije prikupljanjem uzoraka otpada mrežom.
„To se može uporediti s gledanjem noćnog neba. Ako pogledate gore, vidite te male bele tačkice. Tako otprilike izgleda i to smeće. Akumulacija otpada nije gusta, ali tog smeća ima jako puno, pa što duže gledate, vidite ga sve više i više“, objašnjava Eger.
Inicijativa „The Ocean Cleanup“ procenjuje da je u akumulaciji oko 1,8 biliona komada plastike koja ukupno teži oko 80.000 tona. Najveći udeo plastike dolazi od industrije ribolova, a između 10 i 20 odsto otpada može da se poveže s cunamijem koji je 2011. pogodio Japan.
Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za okolinu (Unep), na svetu se godišnje proizvede oko 460 miliona tona plastike godišnje, što je količina koja će se - ukoliko se nešto hitno ne preduzme - utrostručiti do 2060. godine.
Prema izveštaju Unepa, na svetu se reciklira samo devet odsto plastike. Sa čak 22 odsto plastičnog otpada se vrlo loše upravlja i on završi kao smeće, a velike količine na kraju dospeju u okeane.
Naučnici su upozorili da se od 2005. godine količina plastičnog otpada u svetskim morima povećava brzinom bez presedana.
„Problem postaje sve veći i veći svakog minuta“, napominje Eger. „Stalno nalazimo kornjače zapletene u izgubljene ribarske mreže. Ponekad su to samo leševi. Vidimo da mnoge životinje gutaju komadiće plastike. A tu su i razne hemikalije koje zagađuju more“.
Organizacija „The Ocean Cleanup“ izradila je ogroman sistem prikupljana otpada. Radi se o svojevrsnoj barijeri u obliku latiničnog slova „U“ s mrežom ispod površine vode. Ta mreža se kreće zajedno s morskim strujama i prikuplja plastični otpad koji pluta po površini.
„Želimo da vidimo kakav uticaj ovaj sistem ima na morski život. I kad se uverimo da je to za okolinu korisno, sistem ćemo da povećamo“, kaže Eger, preneo je „Jutarnji list“ pozivajući se na Si-En-En.
Ali, čišćenje mora je samo deo rešenja. Studija objavljena prošlog meseca pokazala je da će se bez hitne akcije, količina plastike u okeanima do 2040. povećati 2,6 puta.
Prošle godine je na Skupštini UN posvećenoj životnoj sredini usvojena istorijska rezolucija koja im za cilj da pokrene prekid zagađivanja prirode plastikom i do 2024. stvori sporazum o zagađenju - zakonski obavezujući dogovor koji bi se usredsredio na kompletan životni ciklus plastike, od njene proizvodnje i dizajna do recikliranja i uklanjanja.