Prištinsko i ministarstvo unutrašnjih poslova Albanije, potpisali su sporazum o slobodnom kretanju u takozvanim pograničnim oblastima. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je na svom Fejsbuk* nalogu napisao da ovaj sporazum olakšava kretanje građana.
Korak bliže velikoalbanskom cilju
Kurti je rekao kako će sporazum omogućiti da više od 200.000 građana, koji žive u na područjima do 30 kilometara od kopnene granice, imaju pravo da slobodno pređu granicu i ostanu u pograničnom području, iz socijalnih, kulturnih, porodičnih razloga...
Politički analitičar profesor dr Dejan Vuk Stanković, na ovaj sporazum gleda kao na dokaza političkog cinizma.
„Ovo je sporazum koji je zapravo uvod u ono što vrlo lako može da sledi, a to je da dođe do neke integracije te dve teritorije naseljene većinski albanskim stanovništvom“, smatra Stanković.
Iz tog razloga, napominje Stanković, on ovaj sporazum ne bi čitao kao što će ga čitati oni u Briselu – kao evropski sporazum o slobodi kretanja.
„Već bih ga čitao kao sporazum o integracijama albanskog geopolitičkog prostora. To je zapravo negde urađeno da bi se ideja o svealbanskom ujedinjenju polako, ali sigurno, istorijski i politički, ostvarila. Taj sporazum je samo verifikacija onoga što je već rađeno, a sa druge strane je i najava onoga što će tek biti urađeno ukoliko isključivo Albanci budu odlučivali o svojoj sopstvenoj sudbini“, smatra sagovornik Sputnjika.
Komunizam im popločao put
Stanković takođe podseća kako je istorija svedok „albanskog spajanja“, koje je omogućilo vreme komunizma.
„Ta vrsta slobode kretanja koja je propisana ovim sporazumom Albanije i tzv. Kosova postojala je još u vreme SFRJ. Dakle, oni su se poprilično neometano tada kretali i tako intenzivno naseljavali Kosovo i Metohiju u počecima komunističke vlasti četrdesetih i pedesetih godina. Ovde treba imati posebno u vidu da je u to vreme Srbima bilo zabranjen povratak na Kosmet, što su propisale komunističke vlasti, a to je narušilo demokratsku ravnotežu“, podseća on.
Albanci koriste ovu priliku da realizuju svoj naum, utisak je Stankovića.
Neće stati na ovome
„Tako su se postavili još u 19. veku kada su igrali na kartu Otomanske imperije koja se raspala posle Prvog svetskog rata. Krajem 20. veka zaigrali su na hladnoratovske pobednike i očigledno da imaju mogućnost ka tom nacionalnom ujedinjenju što je i njihov politički cilj koji je dugoročan i koji i njih konstantan“, zaključuje Stanković.
Inače, Tirana i Priština potpisali su do sada ukupno 19 sporazuma na zajedničkim sednicama vlada, a oni se tiču socijalnih, društvenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih tema.
Kurti je izrazio zadovoljstvo dosadašnjom primenom sporazuma i izjavio da je sporazumom o slobodi kretanja olakšan život građana.
Vlasti u Prištini i Tirani zakazale su sledeću zajedničku sednicu za 14. jun u Đakovici, na kojoj će, kako je ranije najavljeno, biti dogovoreno još nekoliko sporazuma kojima će pojačati međusobnu saradnju.