„Tada je (na samitu NATO-a 2008. godine, gde je Kijevu i Tbilisiju bio obećan potencijalni ulazak u blok), postojala vrlo realna mogućnost da Ukrajina i Gruzija postanu nove članice alijanse. Amerikanci su bili za, kao i većina Evropljana. Samo se nemačka kancelarka Angela Merkel protivila i ubeđivala druge“, objasnio je Reznjikov.
Kako je istakao ministar odbrane Ukrajine, ova priča pokazuje da Zapad već dugi niz godina „živi po dogmi neprovociranja Rusije“. Takođe je dodao da zbog toga zapadne države Kijevu nisu odmah dale svo neophodno oružje. Sistemi PVO su sada prioritet za Kijev. On je izrazio uverenje da će Ukrajina dobiti i borbene avione sa Zapada, kao što se desilo sa tenkovima.
Reznjikov je takođe doveo u pitanje ozbiljnost „nuklearne pretnje“ iz Rusije. On se složio da je Ukrajina već de fakto članica NATO-a.
"Koristimo njihove standarde i njihovo oružje. Posle ovog rata biće potrebna samo politička odluka da postanemo de jure članica", objasnio je ministar.
Priznao je da je „očekivao više” pomoći od Španije i drugih saveznika. Istovremeno, Reznikov tvrdi da Kijevu nije potrebna vojska NATO-a za učešće u sukobu.
„Naravno, imamo žrtava. Ne mogu vam dati cifru, ali mogu da vas uverim da je ukupan broj manji od broja poginulih u zemljotresu u Turskoj“, zaključio je on.