Gujon kaže da u svetu živi nekoliko miliona Srba, tj. nekoliko stotina hiljada porodica sa decom. Kada bi se samo deo njih vratio u Srbiju, naša zemlja bi doživela demografski procvat, a da bi se porodice odlučile na povratak, pošto takav trend već postoji, deca moraju da znaju jezik, navodi Gujon. Zato su pokrenute 23 nove dopunske škole srpskog jezika u svetu, a oo prvi put i u Americi će biti otvorene tri škole.
Gujon kaže da su različiti problemi Srba u regionu i dijaspori, ali da je veliki izazov u dijaspori očuvanje jezika.
„Pogotovu za decu rođenu u inostranstvu i za pripadnike druge, treće, pa čak i četvrte generacije koji su se rodili tamo. Veoma je teško očuvati jezik, nije dovoljno kod kuće da se priča na sprskom jeziku. To je zabluda koju često imamo da je dovoljno da su otac i majka Srbi da bi deca znala srpski jezik. To je preduslov, ali nije dovoljno, potrebna je škola“, objašnjava Gujon.
Upravo zbog toga su, kako kaže, pokrenuli 23 nove dopunske škole srpskog jezika u svetu i to od Kanarskih ostrva do Holandije, preko Portugalije, Španije pa sve do Moskve.
Dodaje da su ove godine samo u Austriji pokrenuli deset dopunskih škola, kao i da će u Americi po prvi put biti pokrenute dopunske škole.
Ističe da se ljudi u dijaspori javljaju da pomognu u toj misiji, kao i da im nije potrebna velika finansijska pomoć od matice, ali da ne mogu sami da pokrenu školu srpskog jezika.
„Mi ćemo da pošaljemo učitelje, udžbenike, mi ćemo da finansiramo zakup učionice“, ističe Gujon.
U Americi će, dodaje, prvi put u tri grada – Čikagu, Milvokiju i u Finiksu biti otvorene dopunske škole za srpski jezik.
„Sada već tamo imamo 250 zainteresovane dece, ali kada budu svi čuli da se to pokreće verujemo da ćemo imati i duplo više“, kaže Gujon.
Navodi da će u narednom periodu podeliti 15.000 udžbenika i lektira dopunskim školama u svetu.
„To je važno, jer teško mogu da dođu do knjiga na srpskom jeziku, na ćirilici na primer u Parizu ili u Cirihu. Mi možemo to da nabavimo i da im pošaljemo“, navodi Gujon.
Ističe da to nije učenje samo srpskog jezika, već i srpske kulture, kao i da tako uče i o identitetu.
„Tako se osnažuje srpska zajednica, tako se deca druže i upoznaju i razgovaraju međusobno na srpskom jeziku. To je nešto veoma bitno, jer kada živite u inostranstvu družite se sa drugom decom, učite strani jezik koji vremenom postane nekada i prvi jezik. Zato je važno da stavimo naglasak na srpski jezik kako bi deca očuvala svoj maternji jezik, a samim tim i veze sa Srbijom“, kaže Gujon za RTS.