Oba skeleta su pronađena u drevnom koritu jezera u jugozapadnom Vajomingu. Novootkriveni slepi miš, Icaronycteris gunnelli, bio je težak samo oko 25 grama, otprilike kao pet klikera. Već je imao razvijenu sposobnost letenja i verovatno je imao sposobnost eholokacije.
Mali slepi miš je verovatno živeo na drveću oko jezera i leteo iznad vode loveći insekte, izjavio je Tim Ritbergen, evolucioni biolog u Centru za biodiverzitet Naturalis u Holandiji i glavni autor studije.
Danas se slepi miševi ubrajaju u najuspešnije životinje na planeti, sa više od 1.400 vrsta što je jedna petina svih vrsta sisara. Žive na svim kontinentima osim na Antarktiku i često su veoma važni za ekološku stabilnost, obezbeđujući ključne funkcije kao što su oprašivanje, širenje semena i upravljanje populacijom insekata.
Uprkos sveprisutnosti slepih miševa, naučnici znaju vrlo malo o njihovom poreklu. Skeleti iz Fosilnog jezera, očuvanog korita jezera u Vajomingu, datiraju iz rane eocenske epohe. U to vreme, globalne temperature su bile u porastu, a sisari, insekti i cvetne biljke su se brzo širile i diverzifikovale. Ovi slepi miševi su neverovatno slični modernim slepim miševima, sa izduženim prstima koji drže membrane krila.
„Smatra se da slepi miševi potiču od neke vrste malih sisara koji su insektojedi koji su verovatno bili arborealni“, naveo je Metju Džons, paleontolog sa Državnog univerziteta u Arizoni i jedan od autora studije.
Misterija gde su se slepi miševi prvi put pojavili
Fosila slepih miševa ima širom sveta. Najstariji do sada pronađeni zubi slepih miševa i kosti vilice stari su oko 55 miliona godina. Nepotpuni primerci iz Portugala i Kine prethode novoopisanim skeletima nekoliko miliona godina. Naučnici ne znaju gde su se slepi miševi prvi put pojavili, mada je to verovatno bilo u Evropi, Aziji ili Severnoj Americi pre nego što su se životinje proširile na južnu hemisferu.
„To je misterija“, rekao Aleksa Sadijer, evolucioni biolog sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, koja nije bila uključena u novu studiju.
Kompletni skeleti slepih miševa iz eocena su retki, a Fosilno jezero u Vajomingu je jedno od jedinih mesta na kojima su pronađeni. Tople, vlažne šume u kojima su slepi miševi živeli bile su loše okruženje za očuvanje njihovih malih kostiju. Samo ako su slepi miševi bili brzo zatrpani, na primer nakon potonuća na dno dubokog jezera, sačuvani su im čitavi skeleti.
Nekoliko miliona godina nakon pojave slepih miševa u jugozapadnom Vajomingu, nekoliko vrsta je živelo u blizini sličnog jezerskog ekosistema u Nemačkoj — a ove kasnije životinje su još više ličile na moderne slepe miševe.
Naučnici veruju da bi prednosti kao što su let i eholokacija pomogle slepim miševima da se brzo šire i diverzifikuju. Sisari su se možda prilagodili noćnom životu kako bi izbegli takmičenje sa pticama — ali nije jasno kada je došlo do ove tranzicije.
Genetska istraživanja su bacila malo svetla na direktne pretke slepih miševa. Studije DNK su otkrile da slepi miševi pripadaju nadredu sisara zvanom Laurasiatheria, koji uključuje i druge insektojede kao što su šipovi i krtice. Ali to takođe uključuje i životinje koje izgledom nemaju veze sa slepim miševima.
Među njima su i kitovi; kopitari poput konja, nosoroga i nilskih konja; i red mesojeda, koji uključuje mačke, pse i medvede. Iznenađujuće, sve ove životinje su bliže slepim miševima nego glodarima, prenela je „Nacionalna geografija“.