Dok u malenoj ulici u Kosovskoj Mitrovici trgovci ređaju korpice sa jajima uz mnoge boje u kojima će se šarenolika sofra prikazati rodbini i komšijama u nedelju, građane na severu više od cene interesuje šta se dešava u njihovoj bližoj okolini.
Nakon ranjavanja M.J strah je sve prisutniji posebno jer je prvi put i tzv. Kosovska policija priznala da je pripadnik specijalnih snaga kriv i da je pucao bez povoda na Srbina koji je svojim vozilom išao kući. Usledili su i novi protesti Srba.
Dok se među ženama pored tezgi raspitujemo kako će proslaviti Uksrs prodavačica nam kaže da je lepo što je neko došao da pita za proslavu praznika, da se malo skrene tema sa straha, a već u sledećoj rečenici i sama priznaje da je uplašena.
„Hvala Bogu da neko priča o Vaskrsu, kao da nam ne predstoji najradosniji praznik, ali morate da znate da su ovde svakodnevna hapšenja, ljudi nisu sigurni nigde. Pre neki dan su pucali na čoveka, pokušali su da ga ubiju i videćete da će sve zataškati“, revoltirano i sama skreće sa praznične teme.
Onoi što nam svi potvrđuju jeste da će slaviti u krugu porodice. Stariji se raduju što će sa unučićima farbati jaja, mlađi raspustu, a oni srednjih godina neradnim danima.
Milan koji radi kao knjigovođa kaže da očekuje i dolazak brata iz centralne Srbije.
„Uvek se okupimo u porodičnoj kući naših roditelja i tu slavimo sve veće praznike. Iskreno, ovog puta se plašim da brat neće doći. Po prvi put mi je u razgovoru telefonom priznao da je uplašen i da će pokušati da dođe, ali me je mnogo puta pitao da li sme. Još više straha je probudilo to što nam je jedan od komšija uhapšen, a čovek ni mrava ne bi zgazio“, kaže nam Milan dok pali cigaretu i pokazuje na telefonu fotografije svoje porodice iz ranijih godina i proslave Vaskrsa i slave.
Cena jaja varira, gajbice od 30 komada koštaju 390 do 450 dinara dok domaća koštaju od 25 do 40 dinara po komadu i jeftinija su nego inače, prenose nam prodavci dok se sramežljivo hvale da ima puno mušterija.
Jedan od njih se nakon saznanja da smo novinari Sputnjika uključuje u dublju analizu političke situacije i dok pravi poređenja sa slučajevima u svetu nabraja incidente koji su se dogodili u ovoj godini i u kojima su Srbi bili mete.
„Nije problem cena, narod ima para, ali situacija nam je problem. Na Božić su nam pucali na decu, na sam Badnji dan, pa zamisli kako čekamo Vaskrs. Čekamo i pitamo se ko je sledeći. Ko sme sada da prođe onim putem gde su pucali na onog čoveka pre neku noć? Pa pobogu, oni nas hapse i maltretiraju gde god nas vide i nikom to ne smeta niko ne reaguje. Šamarali su dečake u Leposaviću i nikom ništa. Eto, takav je život“, prenosi nam on dok njegov poznanik koji mu pravi društvo pored tezge ohrabruje i njega i sebe.
„Da idemo nećemo, eto, ostajemo ovde i ne damo nikom svoje, a njih to najviše boli. Oni hoće da nas uplaše, pa da odemo, ali ništa od toga. Turci su terali pređedove, očeve nam terali Švabe, Arnauti nas i neće uspeti. Naša deca su tu i to pokazuje da nas nisu oterali, a svako zlo prolazi, ni ovo neće doveka trajati“, rekao nam je dekica od nekih sedamdesetak godina.
Dok se odaljavamo od male gradske pijace nosimo utisak da su ljudi puni emocija koje bude različiti strahovi i vera da će im najradosniji praznik doneti bolju budućnost na srpskom Kosovu i Metohiji.